БРАСИНА
БРАСИНА, село у општини Мали Зворник, смештено на југозападној подгорини планине Гучево, на споју долина Боринске реке и Дрине, те уз пут и железничку пругу Шабац --– Мали Зворник (16 км). Дисперзивног је типа и простире се на 150*--*150–380 м н.в. Први пут се помиње 1528. као влашко насеље, а 1600. наводи се као село царског хаса, у којем су поред хришћана живели и муслимани. Савремена домаћинства су се досељавала у XVIII и XIX в. из Херцеговине, Црне Горе и суседних крајева. Село је 1921. имало 184 дома и 560 житеља, а 2002. 1.663 становника, од којих 98,7% Срба. У селу се налазе четвороразредна основна школа (почела с радом 1892), амбуланта и водопривредно предузеће, а у близини је каменолом са сепарацијом кречњака. Већина активног становништва (95,7%) бави се непољопривредним делатностима, а пољопривредом као допунским занимањем.
Д.рагица Р. Гатарић
Рудник антимона Б. налази се у близини Зајаче. Први подаци о руди антимона у лежишту Б. и околини потичу из 1883. Никола Милановић, трговац из Београда, добио је 1884. повластицу за откопавање антимонске руде у овом лежишту, као делу Костајничких рудника антимона (Костајник, Зајача, Б., Брштица, Дворска). Савремена експлоатација започела је 1957. Рудна тела су претежно метасоматског типа, локализована на контакту кречњака и теригено-карбонатне серије (доњи тријас) у антиклиналним или хоризонталним деловима рудоносних структура. Централно рудно тело, претежно изграђено од оксидне руде, просечне дебљине 2,5--5–5 м, простирало се на дужини око 400 м. Од отварања до 1990, када је затворен, Б. је пословала у систему РТБ Зајача. Рудник су сачињавале јаме: Брасина, Жута Чесма, Но-28 и Стара јама. У подземној експлоатацији примењивано је подетажно откопавање са зарушавањем кровине или радијално са скреперским транспортом руде. Просечна годишња производња била је 25.000--000–30.000 т. Најпродуктивнији период у раду рудника био је 1974--1974–1978. када је произведено 189.124 т руде, односно 4.597,6 т метала.
Р.аде Јеленковић
ЛИТЕРАТУРА: Љ. Поповић, Рударство и топионичарство антимона Југославије, Бг 1999; Географска енциклопедија насеља Србије, III, Бг 2001.
*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)