БРАНКОВИЋ, Дамјан Ј.

БРАНКОВИЋ, Дамјан Ј., индустријалац (Бачко Градиште, 2. VIII 1866 --– Београд, 9. IX 1954). Вишу Трговачку академију завршио у Сегедину 1892. У Србију прешао 1894. и радио као књиговођа-кореспондент у параћинској штофари „Браћа Минх", а од 1899. као шеф канцеларије Међународног отправништва-шпедиције Ђорђа Мостића и Петровића у Београду. Откупивши 1908. шпедицију у којој је радио, развио је агентуру комисионог увоза, извоза и робног транспорта који прекида 1914, а обнавља 1921. Неко време био заступник Америчког државног бродарства, француске пловне компаније „Женерал трансатлантик" и осигурања „Лојд". Током српске изолације и Царинског рата Аустроугарске са Србијом (1906--1906–1910) обезбедио снабдевање житом преко Варне у Бугарској чиме је пробијена тржишна блокада Србије. Као ванстраначка личност био тајни саветник Николе Пашића за тржишно-економска и војно-техничка питања. И пре него што је Беч о томе обавестио Берлин, пословним каналима добио је и Пашићу пренео информацију о плановима Аустроугарске да спроведе анексију Босне и Херцеговине (1908). Пред избијање Првог балканског рата посредовао увоз у Србију 14 брзовозних локомотива чиме су српској Врховној команди омогућени стратешка иницијатива и брз распоред српских трупа и артиљерије на фронт према турској Вардарској армији. Био овлашћени заступник Фридриха Крупа у Краљевини Србији до 1914. и од 1937. до 1939. Уочи Другог балканског рата преко Румуније спровео снабдевање српских трупа са 2.000 коња из Русије. Прешао Албанију 1915. Био члан комисије за извршење Версајског уговора о транзиту, потпредседник Југословенске удружене банке, председник банке „Вардар" у Скопљу, члан Управног одбора Народне банке Краљевине Југославије, те на челу бројних управних одбора индустријских акционарских предузећа. Тридесетих година XX в. био је један од оснивача и председник Југословенско-румунске трговачке коморе, председник Пољско-југословенског привредног комитета, потпредседник Југословенско-мађарске, Југословенско-немачке и Југословенско-бугарске привредне коморе. Од 1937. оснивач и акционар фабрике алуминијума у Лозовцу крај Шибеника. Деловао у високом рангу слободнозидарске ложе „Побратим" и Патриотског одбора српских ложа од 1911, Велике ложе Краљевине СХС, поставши 1919. члан Врховног савета. Био је на челу црквене општине подавалских села чији је развој као и цркву обилато помагао. Носилац је Албанске споменице 1915, Споменице ратова за ослобођење и уједињење 1914--1914–1918, Ордена Белог орла за високе цивилне заслуге, Ордена Св. Саве I степена и др.

ДЕЛА: Свечана беседа на редовној годишњој скупштини Велике слободнозидарске ложе СХС..., Бг 1928; Говори старешине слободнозидарске ложе „Побратим", Бг 1928; Говор великог беседника, Бг 1931; Ursache und Heilung der Wirtschaftskrise, Bg 1932; Рад управе Удружења трговачких агената и комисионара за град Београд, 1933; Реферати г. Д. Бранковића на Другом конгресу Савета тргов. удружења Краљевине Југославије, Бг 1936; Један поглед на опште привредне прилике, Бг 1937; Ко су и шта су трговински заступници?, Бг 1937.

Ђ.орђе Ј. Јанић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)