БОШКОВИЋ, Блажо

БОШКОВИЋ, Блажо, војсковођа (Орја Лука, Бјелопавлићи, 1860 --– Дечић, 8. X 1912). Отац му је сенатор Бајо. Као младић учествовао у Црногорско-турском рату 1876--1876–1878. и показао нарочиту храброст у бици на Вучјем долу 1876. По окончању рата произведен у чин потпоручника. Као ордонанс официр и командир књажеве гарде на Цетињу био је од 1885. до 1896. када је унапређен за перјаничког командира. Указом књаза Николе произведен је у чин бригадира командира, односно команданта Бјелопавлићке бригаде јануара 1907. Почетком септембра 1910. постављен је за управитеља Никшићке области (цивилна и војна надлежност). Новембра 1911. именован је за команданта Друге дивизије црногорске војске, а 1912. за првог судију Великог војног суда. Био је члан Ратног савјета који га је распоредио на место команданта Зетског одреда 1912. Зетски одред је имао шест бригада са петнаестак хиљада војника, а била му је намењена главна улога у освајању Скадра у Првом балканском рату. Међутим, књаз Никола је поништио одлуку Ратног савјета, сменио га (на његово место је поставио свог сина) и вратио га на ранији положај команданта Друге дивизије. У нападу на турске положаје командовао је левом колоном у којој је било девет батаљона и батерија топова, са намером да заузме утврђења на Планиници, Дечићу, Ђелевику и Хуму. У тим борбама је убијен под неразјашњеним околностима, што је успорило акцију за освајање Скадра. Био је именовани посланик у Скупштини Црне Горе 1906. и 1911. Опеван је у народним песмама. Имао је Медаљу Обилића и друга висока црногорска одликовања.

ИЗВОР: М. Бошковић, Бошковићи у Бјелопавлићима, рукопис.

ЛИТЕРАТУРА: Глас Црногорца, Цт, 12. X 1896, 42; 25. IX 1910, 44; 25. X 1911, 46; М. Ђуришић, Први балкански рат 1912-1913, Бг 1960.

М.иро Вуксановић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)