БОСАНСКИ БРОД

БОСАНСКИ БРОД, погранични град у Републици Српској, на важном пријелазу преко ријеке Саве. Саобраћајном значају положаја доприноси пловна ријека, уска алувијална раван с обе њене стране, и мала ада која олакшава пријелаз. Основни саобраћајни правац јужно од ријеке усмјерен је ка Сарајеву, а на њеној сјеверној страни посавски пут упућен ка Београду и Загребу. Б. Б. је локални гравитациони центар и средиште општине у чија је 23 насеља 1991. живјело 34.138 становника. За вријеме турске владавине имао је важну пограничну функцију. У два маха је страдао у аустро-турским ратовима, с краја XVII и почетка XVIII в. Саобраћајни значај града је порастао градњом пута ка Сарајеву 1864, а затим и градњом ускотрачне жељезничке пруге до Зенице 1879 (годину дана након аустријске окупације). Насеље се развијало на оцједитим обалским гредама, уз рјечно корито, добивши издужен облик и линеаран распоред улица. Тим правцем изграђена је и пруга која је демонтирана 1947. послије изградње пруге нормалног колосјека Шамац--Сарајево. Б. Б. се дуго развијао као насеље кореспондентно оближњем већем граду Славонском Броду. Бржи развој настаје послије II свјетског рата изградњом неколико фабрика, међу којима предњачи рафинерија нафте. Постоје и мањи погони текстилне, металопрерађивачке и индустрије грађевинског материјала. Остале функције (административне, трговачке, образовне, здравствене) примјерене су малом гравитационом центру. У граду је 1991. живјело 14.098 становника, од којих 31,0% Срба, 29% Хрвата и 15,9% Муслимана. Током грађанског рата повећан је удио српског становништва.

ЛИТЕРАТУРА: М. Салчиновић, Босански Брод -- монографија, Босански Брод 2006.

М. Бјеловитић