БОРБА

БОРБА, периодична публикација или дневни лист изразито политичког усмерења. 1. Политичко гласило социјалистичке оријентације које је излазило у Београду 1. I 1882 – 21. IX 1883. Појављивало се три или два пута недељно. Покретач је био Мита Ценић, један од вођа социјалистичког покрета, који је издавао и друге листове у духу идеја Светозара Марковића. У чланцима је иступао против режима, пропагирајући социјалистичку девизу: „Сваки по способностима, свакоме према потребама". Полиција је запленила бројеве 24, 42, 66. и 70. из 1882. Кад се Ценић повукао из редакције због неслагања с вођством партије, издавач и одговорни уредник постао је Никола П. Николић, а касније Коста Арсенијевић. Омладина, посебно студентска, није подржала идеологију листа и он је престао да излази.

2. Политички, економски и књижевни лист, који је, као гласило Народне радикалне странке, излазио у Београду 1890–1894. Власник је био Д. Свилокосић, а одговорни уредник Наум Димитријевић. У заглављу је стајало да излази три пута недељно (понедељком, средом и петком), али се појављивао нередовно и често био у неприликама. У последњој години излажења први број се појавио тек 6. новембра и одмах је био заплењен.

3. Радикални политички лист који је излазио у Београду 25. III – 12. VI 1905. Појављивао се сваког дана, осим понедељка и дана иза празника, а изашло је укупно 64 броја. Власник и одговорни уредник био је Аранђел Николајевић.

4. Периодична публикација социјалне демократије која је излазила у Београду 1. I 1910 – 1. VII 1914, до избијања I светског рата. Појављивала се два пута месечно, а 85 изашлих свезака било је распоређено у осам књига. Главни уредник Димитрије Туцовић желео је да кроз овај часопис „науку примакне масама, а масе науци". Писао је да без уздизања радничке класе не може бити трајне и сигурне поправке њеног положаја. Сматрао је да је штампа средство за владавину буржоазије, али да је и јака сопствена штампа природна претпоставка без које пролетаријат не може да освоји политичку власт. У редакцији су поред Туцовића били и Недељко Кошанин и Филип Филиповић.

5. Левичарски политички и друштвени лист који се сматра зачетником потоњег централног комунистичког листа у Југославији за време НОБ и после II светског рата. Покренут је као гласило илегалне КПЈ у Загребу 19. II 1922. и излазио до 13. I 1929, до завођења монархистичке диктатуре, када је забрањен. Сматрао се слободним марксистичким органом, у којем су сарађивали истакнути револуционари. Био је строго цензурисан и забрањиван, често принуђен да мења наслове и поднаслове (Орган Независне радничке партије Југославије, Радничка борба, Радничко-сељачке новине). Главни уредници су били: Камило Хорватин, Ђука Цвијић, Владимир Чопић (1922–1926), Аугуст Цесарић (1926), Ђука Цвијић и Владимир Чопић (1926–1929).

За време окупације, када су у Београду као седишту КПЈ биле проваљене илегалне штампарије, рукописи обновљене Б. преко тајне везе пребачени су у Нови Сад и 1. VII 1941. штампани на гештетнеру и растурани по Бачкој и шире, с уводником главног уредника Јосипа Броза Тита (овај број је објављен и на мађарском језику). Током рата Б. је у ослобођеном Ужицу била једини антифашистички лист у поробљеној Европи који је слободно штампан, од 19. X до 27. XI 1941. Главни уредник био је Едвард Кардељ, док је уводник у првом броју написао Тито под насловом „Зашто излази Б." Последњи, 19. број, налазио се у штампи када је, услед офанзиве немачких јединица, Врховни штаб партизанских одреда наредио да се штампарија измести. У селу Дринићи у Босанској крајини штампано је 18 бројева листа под уредништвом Милована Ђиласа. Ратне прилике захтевале су поновну сеобу редакције и штампарије, те су три наредна броја штампана у Прилукама код Ливна. Последњи ратни број изашао је 27. II 1943.

У слободном Београду Б. је наставила излажење као дневни орган КПЈ 15. XI 1944, под уредништвом Владимира Дедијера. У периоду 1945–1948. главни и одговорни уредник био је Маријан Стилиновић. Од 23. III 1948. у Загребу је излазило и латинично издање, а од 1. I 1988. штампано је у Београду јединствено издање. У том раздобљу главни уредници били су: Иво Сарајчић (1948–1950), Пуниша Перовић (1950), Душан Благојевић (1950–1953), Иван Шибл (1954), Мирослав Виторовић (1954–1960), Јоже Смоле (1960–1962), Лазар Мојсов (1962–1965), Мома Марковић (1965–1968), Богдан Пешић (1968–1969), Слободан Глумац (1969–1972), Никола Бурзан (1972–1978), Марко Лолић (1978–1982), Здравко Чолић (1982–1986), Станислав Маринковић (1986–1989). За време Маринковићевог уредниковања, под његовим слоганом „Боље је изгорети него зарђати", Б. је, захваљујући објективности и креативности, својом храбром и аналитичком критиком стекла велики углед: новинари Слободне Далмације су је 1989. прогласили за „дневник године". Престала је да буде синоним једноумља и диригованог новинарства. Постала је позната нарочито по Недељној Б., двоброју за суботу и недељу, и сериозним коментарима. Такву уређивачку политику прихватили су и његови наследници: Манојло Вукотић (1989–1993), Славко Ћурувија (1993–1994) и Гордана Логар (1994).

У време драматичних збивања у земљи, када су се сукобиле две струје, а режим Слободана Милошевића поставио ново послушничко руководство, редакција је одбила сваку сарадњу на издавању листа с овом „комесарском управом". Ствари су закомпликовали и сложени власнички односи. Државни органи су ушли у кућу Б., сматрајући је својом имовином. За директора и главног уредника тада је постављен Драгутин Брчин (1994–1995), а потом Живорад Ђорђевић (1995–2000). После преврата 5. X 2000. на челу листа до 2002. био је одабран уреднички тим – Симеон Ц. Ћирковић, Јелена Косановић, Рајко Недић, Теодор Анђелић и Драгана Чабаркапа, а потом су главни уредници били Желидраг Никчевић (2002–2003), Миодраг Видо Вуковић (2003–2004) и Чедомир Шошкић (2004–2007). Године 2007. обележена је 85-годишњица Б. и том приликом објављена обимна и луксузна споменица Време Б. 1922–2004, под мотом „Вест је светиња, коментар је слободан".

Б. је покренула многобројна издања, од Кекеца за децу до Вечерњих новости, листа с највећим тиражом, као и Спорт, Наду, Економску политику. Сматра се оснивачем и „Атељеа 212", телевизијске станице „Студио Б", а више година је додељивала југословенску награду за архитектуру као и признање за књижевност „Оскар Давичо". Наставила је да излази у Београду као приватни дневни информативни политички, културни и друштвени лист 15. I 2009, с модерним ликовним изгледом те многим привлачним и разноврсним рубрикама. Издавач је ИП „Новине Б." Сабрани су сви изашли бројеви од 1992, те је први нови обележен бројем 28.662, а година LXXXVII. Главни и одговорни уредник била је Оливера Зекић. Последњи број изашао је 13. X 2009.

Душан Попов

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)