БОЈОВИЋ, Лука П.

БОЈОВИЋ, Лука П., пуковник (?, око 1860 --– Београд, 2. V 1929). У 12. класу Артиљеријске школе ступио 1875. Као питомац учествовао у српско-турским ратовима (1876--1876–1878) у чину потпоручника, а на дужности командира артиљеријског вода у 1. и 2. батерији стајаће војске. По завршетку школовања 1880. службовао у Моравском и Тимочком артиљеријском пуку. У српско-бугарском рату 1885. био је поручник и командир батерије. После рата постао је командир вода у 2. инжењеријској гардијској чети, командир 3. батерије Брдског артиљеријског пука, командант 2. дивизиона Шумадијског пољског артиљеријског пука (1894--1894–1895), референт артиљеријског одељења Шумадијске дивизијске области (1898), командант 3. дивизиона Тимочког пољског артиљеријског пука (1899) и командант истог пука (1900--1900–1902). У чин мајора унапређен је 1894, а потпуковника 1900. Након Мајског преврата (1903), због неслагања са завереницима, пензионисан је као пуковник и командант Пуковске окружне команде у Врању. Као неистомишљеник завереника учествовао је 1912. у оснивању њима супротстављеног друштва „Српско јединство" и био члан његовог Главног одбора. Био је брат војводе Петра Бојовића.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Крај једне династије, III, Бг 1906; Споменица седамдесетпетогодишњице Војне академије 1850--1850–1925, Бг 1925; В. Казимировић, Црна рука, Краг. 1997; М. Бјелајац, Генерали и адмирали Краљевине Југославије 1918--1918–1941, Бг 2004.

Д.алибор Денда

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)