БОГУНОВИЋ, Угљеша

БОГУНОВИЋ, Угљеша, архитекта, публициста (Теслић, 22. X 1922 --– Београд, 27. III 1994). Архитектонски факултет Техничке велике школе у Београду уписао 1946. заједно са тзв. „Генерацијом 46" (Зоран Петровић, Дејан Настић, Никола Саичић, Урош Мартиновић, Божидар Петровић и др.). При крају студија сарађивао с Николом Добровићем на пројектима хотела у Игалу и Штипу и с архитектонским бироом „Стадион", у којем је стекао прва пројектантска искуства. Са старијим колегом Михајлом Јанковићем пројектовао и реализовао стадион „Ташмајдан", који је довршен 1952. када је и дипломирао. Радио у Политици (1960--1960–1966), потом до 1986. у бироу РТВ Београд (касније ПГП РТБ), чији је оснивач и главни архитекта. Бавио се архитектонским пројектовањем, урбанизмом, уређењем ентеријера, публицистиком и цртежом. Од 1957. најчешће у Политици, али и у Нину, Дуги, Мојој кући, Илустрованој политици, Изградњи, Архитектури, урбанизму објављивао есејистичке записе и критичке коментаре о архитектури и урбанизму. Целокупну његову делатност обележавају два усмерења: једно је окренуто савременом архитектонском изразу и технологији, а друго очувању идентитета кроз грађење, остваривању јединства с оним што је некада постојало и указивању на потребу неговања урбанистичке културе. У урбаним амбијентима Београда подигао низ грађевина различитог градитељског израза водећи рачуна о окружењу. У тиму с архитектом Миком Јанковићем пројектовао стамбено насеље између Кабларске, Куршумлијске и Ситничке улице на Сењаку (1953--1953–1955) и зграду у Палмотићевој 17 (1954), за коју би могло да се каже да је „похвала" балкону по обликовању које иступа ван уобичајене модернистичке праксе тога доба. Зграда на углу улица Милешевске и Божидара Аџије сажима његово интересовање за облик, боју, пластичне форме и материјал, а стамбена зграда коју је 1957. подигао на углу улица Гундулићевог венца и Кнез Милетине, у амбијенту Дорћола, разазнаје се урбанистичком поставком, складном пропорцијом, црвеном опеком, модернистички препознатљивим повученим приземљем и тзв. „лебдећим кровом". Током 60-их и 70-их година Б. је у коауторству са Слободаном Јањићем и уз сарадњу с инжењером Миланом Крстићем остварио најзначајнија дела: Телевизијски торањ на Авали (1960--1960–1966), зграду новинске куће „Политика" (1961--1961–1968) са штампаријом у Крњачи (1976--1976–1980), телевизијски торањ на Фрушкој гори (1973--1973–1974) и Дом телевизије Београд на Кошутњаку (1974--1974–1980). Телевизијски торањ на Авали био је симбол града Београда и слободне комуникације. На новој згради „Политикe", као и на нешто касније реализованом пројекту индустријског комплекса штампарије „Политика" у Крњачи, архитекти су исказали јасан градитељски став уклапања у европске рационалне градитељске токове, али и настојања да се строги архитектонски облик обогати. Симбол модернитета зид-завеса на згради „Политике" у чудесном склопу дотицања старог и новог одуховљен је орнаментом, а пројекат индустријског комплекса штампарије у Крњачи замишљен је као мали град утопљен у зеленило парка, с бројним нивоима, полунивоима, терасама, распршеним визурама и архитектонским детаљима, указујући на ликовну потку, прецизан цртеж положен у сваку пројектантску замисао. Б. је низ година (са С. Јањићем, касније Н. Стипцем) радио на пројекту урбанистичке реконструкције Скадарлије (1967). Реализован је тек део целокупне замисли: доградња ресторана „Два јелена" (1968--1968–1972), унутрашњост анекса кафане „Три шешира", ентеријер ресторана „Има дана" са М. Маскарелијем, пројекат БИП центра. Добитник је Октобарске награде града Београда (1956, 1969), Републичке награде листа Борба (1980) и награде САС-а (1984).

ЛИТЕРАТУРА: З. Маневић, Богуновић, Бг 1992; Д. Милашиновић Марић, „In memoriam: Угљеша Богуновић", Форум, 1994, 26; З. Маневић (ур.), Лексикон српских архитеката XIX и XX века, Бг 1999; С. Г. Богуновић, Архитектонска енциклопедија Београда XIX и XX века, Архитекти, Бг 2005.

Д.ијана Милашиновић Марић

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2011)