Прескочи до главног садржаја

БОГИЋЕВИЋ, Антоније М.

БОГИЋЕВИЋ, Антоније М., генерал (Шабац, 24. II 1838 -- Београд, 29. IX 1916). После једне године проведене на Лицеју у Београду, ступио је у српску војску 1856. Војно образовање стекао у Берлину, где је као државни питомац похађао Артиљеријско-инжењеријску школу 1858--1861. У Србију се вратио 1861. Чин артиљеријског потпоручника стекао је 1859, поручника 1862, капетана 2. класе 1865, капетана 1. класе 1868, мајора 1872, потпуковника 1875, пуковника 1878. и генерала 1887. Обављао је различите командне дужности у српској војсци, напредујући од командира Београдске народне батерије 1861. до команданта Артиљеријског пука и начелника артиљерије Западно-моравске дивизије 1875. У Српско-турском рату 1876--1877. био је командант Дринске артиљеријске бригаде и начелник артиљерије Дринског кора, а у рату 1877--1878. вршилац дужности команданта Тимочког кора. После ратова био је председник Артиљеријског комитета (1879--1881, 1885), вршилац дужности команданта Београда (1881--1883), референт артиљерије Команде активне војске (1883, 1886), командант Тимочке дивизијске области (1883--1885). У Српско-бугарском рату 1885. био је начелник артиљерије Штаба Врховне команде. Инспектор артиљерије био је 1887--1890, а командант Дунавске дивизијске области 1890--1892. Заступао је министра војног Саву Грујића у влади Јована Ристића (1. VI -- 5. VII 1887), а министар војни био у кабинету Јована Авакумовића 1892--1893. Члан Државног савета постао је 1894, потпредседник 1897, а председник и истовремено сенатор априла 1903. После Мајског преврата 1903. је пензионисан. Био је носилац највиших српских и неколико аустријских, турских, бугарских и италијанских одликовања.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ђорђевић, Историја српско-бугарског рата, Бг 1908; Ж. Живановић, Политичка историја Србије у другој половини деветнаестог века, III, Бг 1924; П. Опачић, С. Скоко, Српско-турски ратови 1876--1878, Бг 1981; С. Јовановић, Влада Александра Обреновића, I, Бг 1990; М. Милићевић, Љ. Поповић, Генерали војске Кнежевине и Краљевине Србије, Бг 2003.

М. Јагодић