Прескочи до главног садржаја

БЛАГОЈЕВИЋ, Слободан

БЛАГОЈЕВИЋ, Слободан, књижевник, преводилац, уредник (Сарајево, 25. I 1951). Био је члан уредништва часописа Израз (1976--1979). Од 1987. до распада СФРЈ живео у Београду и био главни и одговорни уредник часописа Дело (1987--1992), који је у том периоду имао неколико веома успешних тематских бројева. У Амстердаму живео од 1992, уређивао часопис на енглеском језику Erewhon (1994--1997) и био председник ПЕН центра писаца из некадашње Југославије. Поново живи у Сарајеву од 2010. У књижевни живот је ушао збиркама написаним на екавском наречју (У сенци с витезом на месечини, Сар. 1974; Мене, Сар. 1976), а у потоњим збиркама враћа се ијекавици и стиче поетичку зрелост, с мисаоним лиризмом који је, на најбољим местима (Слика бојног савезника, Бг 1985), обележен убедљивом тематском усредсређеношћу. У том погледу је песнику било веома корисно искуство Константина Кавафија, којег је и преводио (Град, Бл 1980; Сабране пјесме, Сар. 1988). Начинио „Антологију новијег пјесништва у БиХ" (Градац, мај јун 1979, 28) и „Антологију босанскохерцеговачког пјесништва двадесетог стољећа" (Лица 1981, 3--4). Свој књижевни опус Б. је, следећи искуство Ф. Песое, проширио коришћењем два хетеронима. Под именом Анхел Антонић објавио је збирке песама Пролазност и уплитање у њу (Сар. 1978), Ђавоља обртница (Бг 1981), Vidya (Сар. 1983) и Пјесме (Цт 2010), a под именом Аристид Теофановић махом своје приповедно-романескне творевине (нпр. Писма престоничком листу, Бг 1992). Анационалног, југословенског опредељења Б. је у својим полемикама излагао критици изразитије облике националне самосвести.

ДЕЛА: поезија: Проза, тлапње, станце, Сар. 1980; Из умјетности пјесништва, Сар. 1983; Грци, Вш 1995; Пјесме, Цт 2008; есеји: Поезија, мистика, повијест, Сар. 1986; Три чисте обичне памети, Бг 1996; Кратки увод у вјечну полемику, Зг 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Т. Дутина, „Пјесничко умијеће С. Б.", Трећи програм Радио Сарајева, 1984, 46; *„*Усхит и сузе Еросове", Живот, 1985, 7-8; М. И. Бандић, *„*Слика војног савезника", Политика, 25. I 1986.

И. Негришорац