БЈЕЛОБРК, Јевто

БЈЕЛОБРК, Јевто, трговац (Мостар, 1848 -- ?, после 1881). Потиче из угледне мостарске трговачке породице, која се истицала радикалним национализмом и због тога била на удару турских власти. Отац му је, још 40-их година XIX в., био претплатник Србско-далматинског магазина и других публикација, а нешто касније претплаћивао је и сина Јевта. Иако веома млад, истицао се у редовима мостарске српске револуционарне омладине и убрзо постао њен вођа. Преко архимандрита Серафима Перовића укључио се 1864. у групу Мостараца, која је радила на остварењу српског националног програма, чији су творци били кнез Михаило и Илија Гарашанин. Седамдесетих година XIX в. важио је за једног од најбогатијих српских трговаца у Мостару. Био је образован и говорио француски и италијански језик. Уочи устанка 1875. био је, заједно са архимандритима Серафимом Перовићем и Леонтијем Радуловићем, главни повјереник српске пропаганде и активно радио на припремама устанка у сјеверозападној Херцеговини. Због тих активности, његов стриц Ђорђе је, као истакнути српски национални радник, мучки убијен 1874. под неразјашњеним околностима. У Херцеговачком устанку 1875. Б. је играо значајну улогу, као организатор и дипломатски агент. Био је главни повјереник одбора за помагање устанка са сједиштем у Суторини. Преко њега су ишли сва роба, новац и други прилози за устанике. Послије аустроугарске окупације БиХ неки млађи српски трговци и интелектуалци у Мостару осумњичили су га да сарађује с новом влашћу. Карактеристично је да га нема међу потписницима чувеног Меморандума, који су мостарски Срби упутили у Беч 15. (27) VII 1880. Када је аутор тог документа, учитељ Јово Љепава, уклоњен из Мостарске црквене општине и протјеран из Мостара, за њеног предсједника изабран је Б. (1880--1881). Било је очигледно да аустроугарска управа жели разбити јединство српског мостарског грађанства и да јој је у том погледу Б. био драгоцјен. Већ у октобру 1880. он је понудио своје услуге режиму, а у љето 1881. за аустријску конфидентску службу коначно га је придобио владин секретар Милутин Кукуљевић, који је једно вријеме обављао функцију окружног предстојника у Мостару. Мало прије тога Б. је поднио оставку на предсједнички положај у Мостарској црквеној општини и потпуно се ставио у службу аустријске обавјештајне службе, достављајући јој драгоцјене податке о вођама српске опозиције у Мостару. За своје услуге од режима тражио је да му се да војна лиферација за сјено и зоб.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Капиџић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1958; Историја српског народа, VI/1, Бг 1983; В. Ћоровић, Мостар, Бл--Бг 1999; Ј. Радуловић, Славно доба Мостара, Мостар 2010.

Д. Мастиловић