БИЛЕЋКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР

БИЛЕЋКИ КОНЦЕНТРАЦИОНИ ЛОГОР, логор за политичке осуђенике (1939--1939–1940). У јесен 1939, непосредно по отпочињању II светског рата и стварању Бановине Хрватске, Краљевину Југославију погодио је талас штрајкова и демонстрација у којима је дошло до трагичних обрачуна између демонстраната и жандармерије. У намери да ограничи уличне демонстрације влада је на седници одржаној 15. XI 1939. донела „Уредбу о изменама и допунама Закона о заштити јавне безбедности и поретка". Допуном члана 12а првостепене управно-полицијске власти добиле су право да на принудни боравак упућују лица која реметe јавни ред и мир. Током децембра извршена су већа хапшења, а најистакнутији комунисти издвојени су и упућени у Лепоглаву и Билећу, чиме је остварена ранија идеја Главног ђенералштаба о потреби интернирања комуниста за које је процењивано да у условима непосредне ратне опасности штетно делују на морал војске. Прве групе интернираних у Билећу биле су из Србије, Македоније и Словеније, а у логор су пристигле 20. I 1940. Логор се налазио у старој аустроугарској касарни; управник је био локални срески начелник, а непосредно обезбеђење поверено је специјалном жандармеријском воду. Унутар логора владао је посебан режим, прописан Кућним редом и строжи него у другим затворима Краљевине Југославије. После низа протеста адвокатских комора и удружења грађана логор је расформиран крајем новембра 1940.

А.лександар Животић

Концентрациони логор је обновљен и био је активан 1951--1951–1954. Намењен је политичким осуђеницима за наводну делатност „по линији ИБ", а прецизније свима који се нису слагали са заокретом који је учинила КПЈ 1948. Кроз логор је прошло, према слободној процени, око 4.000 кажњеника, претежно официра и грађанских лица која су осуђена на вишегодишњу казну строгог затвора. Кажњеници су подвргавани суровој тортури, физичкој и психичкој, а осуђеници који су под таквим условима провели више година (3--3–6), отпуштани су са тешким душевним и телесним оштећењима. Када је логор распуштен 1954, сви осуђеници су пребачени на Голи Оток, где су под сличним условима наставили да издржавају остатак казне.

М.илош Благојевић

ЛИТЕРАТУРА: С. Цветковић, Југославија 1939--1939–1941. Совјетска присутност у југословенском политичком животу на почетку Другог светског рата, Бг 1999.

 

*Текст је објављен у 2. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)