БИЈЕЛО ДУГМЕ

БИЈЕЛО ДУГМЕ, рок група која је, под именом Јутро, почела са радом почетком 1974. У постави су били Жељко Бебек (вокал), Горан Бреговић (гитара), Зоран Реџић (бас), Владо Правдић (клавијатуре) и Горан Ипе Ивандић (бубњеви). Југословенску популарност врло брзо су постигли хит сингловима с једноставним рок песмама обојеним фолк мотивима. Амбициозним албумима и великим турнејама рушили су све дотадашње рекорде на сцени. Бреговић је вештим праћењем светских трендова успевао да сваки следећи корак буде успешнији. Уз плоче су смишљали ефектне, најчешће политичке или еротске провокације. Средином 80-их уз медијску свађу напустио их је Бебек, а у групу је дошао певач Младен Војичић Тифа. Убрзо га је заменио Ален Исламовић. Током каријере у групи су још били Лаза Ристовски (клавијатуре), Милић Вукашиновић (бубњеви), Драган Јанкелић Ђиђи (бубњеви), Санин Карић (бас) и Љубиша Рацић (бас). С радом су престали 1989. Сва три певача су наставили соло каријере, а Бреговић је остварио светску каријеру као аутор филмске музике и лидер Оркестра за свадбе и погребе. Средином 2005. окупили су се и одржали концерте у Сарајеву, Загребу и Београду. Дискографија групе садржи девет студијских (Кад би' био бијело дугме, 1974; Шта би био да си на мом мјесту, 1975; Ето! Баш хоћу!, 1976; Битанга и принцеза, Зг 1979; Доживјети стоту, 1980; Успаванка за Радмилу М., 1983; Бијело дугме, 1984; Пљуни и запјевај, моја Југославијо, 1986; Ћирибирибела, 1988), четири концертна албума (Концерт код Хајдучке чесме, 1977; 5. април '81, 1981; Мрамор, камен и жељезо, 1987; Турнеја 2005, 2005) и бројне компилације.

ЛИТЕРАТУРА: П. Јањатовић, Екс ЈУ рок енциклопедија, Бг 2007.

П. Јањатовић