БЕШЕВИЋ, Стеван П.

БЕШЕВИЋ, Стеван П., књижевник, новинар, конструктор (Сремска Митровица, 23. VIII 1868 ‒ Београд, 6. IX 1942). Школовао се у Сремској Митровици. Од 1895. живио у Сплиту, потом у Загребу, као сауредник, па главни уредник листа Врач погађач (1896--1914). Од 1911. у Београду био службеник Министарства иностраних дела Србије. За вријеме I свјетског рата био у Нишу и на Крфу. По повратку уређивао Наш лист (1921‒1924), Службене новине (до 1935) и Весник државне штампарије Краљевине Југославије. Плодан и тематски врло разноврстан сатиричар, сарађивао у периодици од 1887. и као дјечји пјесник, приповједач (Моји записници: слике и успомене, Зг 1897; На Бадње вече, Зг 1900) и драмски писац (Побратими, Дубровник 1895; Кнегиња Маја, Бг 1923). Збирке пјесама објављивао од 1894 (Нове пјесме, Сплит 1894; Пјесме III, Сплит 1894; Од шале до сатире, Зг 1900; На Голготу, Бг 1920). У поезији за дјецу истиче се вјештом версификацијом и звучним интензитетом (Снови из дечјега царства, Бг 1933; У граду радости, Бг 1940). Уз искреност у родољубивим пјесмама истицана је и недовољна оригиналност и слаба техника. Антологијски избор садржи издање Српске књижевне задруге (Са старих жица, Бг 1931), гдје поред далеких веза с романтиком доминира модернистичка концепција. Значајна је његова улога у развоју српског ваздухопловства (нацрти модела авиона, 1910; модел хеликоптера, 1911).

ЛИТЕРАТУРА: К. Тарановски, „Поезија Стевана Бешевића", Критика, 1931, 4; С. Микић, Историја југословенског ваздухопловства, Бг 1933; С. Јовановић, „Пјесме", СД, XI, Бг 1991; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998; П. Поповић, „Нове пјесме од Стевана П. Бешевића", у: СД, X, Бг 2002.

Д. Иванић