БЕЛОРЕПАН

БЕЛОРЕПАН (Haliaeetus albicilla), орао из реда птица грабљивица Falconiformes, из фамилије јастребова и орлова Accipitridae, потфамилије морских орлова Haliaeetiinae*.* Род Haliaeetus чини осам врста које насељавају цео свет, осим Неотропске области и Антарктика. Гнездe се на морским клифовима, али насељавају и слатководна станишта на копну, где за гнезда бирају велико дрвеће на обалама река, језера и мочвара. Најближи сродник б. је амерички белоглави морски орао H. Leucocephalus, национална птица и симбол САД. Б. Haliaeetus albicilla је монотипска врста с израженом клиналном географском варијабилношћу. Северне популације су крупније, као нпр. популација на Гренланду. Насељава умерене и хладне климатске области све до тундри. Гнезди се између 30^0^ и 71^0^ северне географске ширине, односно од 45^0^  п???? ??????????????реко антимеридијана до 170^0^ з?????? ?????????? ??????, ?? ???????????? ????????? ?? ?????ападне географске дужине, од југозападног Гренланда на исток, све до Сахалинских острва и Беринговог мореуза. Јужна граница гнежђења налази се у Турској и Кини, а северна граница је у сибирским тундрама, Норвешкој и Гренланду. Б. насељава централну, северну и југоисточну Европу. Само у фјордовима Норвешке гнезди се 1.600 парова, а европска популација процењена је на 5.000 парова. У исхрани је предатор, лешинар и паразитира отимајући плен другим грабљивицама. Храни се рибама, птицама, сисарима и угинулим животињама и настањује подручја с обиљем плена. У Србији се гнезди на високим стаблима храста, топола и бора уз Дунав, Саву, Дрину, Тису и Тамиш, углавном у Панонској низији. Гради велика гнезда, која сваке године дограђује. Носи 2--3 јаја, од краја јануара до прве половине фебруара. Инкубација траје нешто преко месец дана. Младунци полећу после два и по месеца. Средином ХХ в. бројност у Србији била је сведена на само 10 парова. Крајем ХХ в. повећала се на 30 парова, а у последњој деценији се удвостручила. Смањена употреба ДДТ пестицида и адаптација на промене станишта утицали су на пораст бројности б. у Србији, где се данас гнезди 60--80 парова

ЛИТЕРАТУРА: I. Ham et. all, „Der bestand des Seeadlers in Jugoslawien. Rundbrief der Weltarbeitsgruppe für Greifvogel und Eulen e.v.", WAG, 1989, 10; С. Пузовић и др. Атлас птица грабљивица Србије, Бг 2000; S. Skorić, K Stefanović, S. Marinković, „Contribution to studies on White-tailed Eagle Haliaeetus albicilla (Linneus 1758) in western Serbia and the Republic of Srpska", Arch. biol. sci., 2007, 59 (1).

С. Маринковић