БАНКЕ БИЉНИХ ГЕНА

БАНКЕ БИЉНИХ ГЕНА, институције за чување, проучавање и размену биљних генетичких ресурса. Биљни генетички ресурси могу да се чувају на месту где су пронађени („in situ" --– најприроднији начин) или пренети у посебне услове („ex situ"). Начин чувања зависи од биљне врсте и многих других чинилаца (безбедности налазишта, угрожености врсте, материјалних средстава, организације, приоритета и др.). Најчешћи начин чувања генетичких ресурса у „еx situ" статусу је чување у б. б. г. које представљају доста скуп, али и најпоузданији начин за очување варијабилности унутар врсте. Када су добро програмски оријентисане, опремљене и научно-стручно оспособљене, оне представљају најдрагоценији извор информација и трезор гена који стоји на располагању научним радницима и оплемењивачима биљака. У б. б. г. чувају се, по правилу, „активне" и „базне" колекције. Радне колекције чувају истраживачи који се баве проучавањима, оплемењивањем и селекцијом тих врста. Према надлежности, б. б. г. могу да буду националне и међународне. Националне банке представљају неопходну инфраструктуру за спровођење националних програма очувања и одрживог коришћења биљних генетичких ресурса. Према намени могу да буду опште или специјализоване. Узорци који долазе у банку (из колекционих експедиција или из размене са другим банкама или организацијама) подлежу међународно прихваћеној процедури: за врсте које се чувају у семену --– идентификација, умножавање, класификација, утврђивање чистоће, влаге, здравственог стања, клијавости, сушење и одлагање у хладне коморе. Чување узорака може да буде на средњи рок (до 20 година) --– у коморама са контролисаном температуром (+4 °С и 40% релативне влажности ваздуха) и на дуги рок (преко 50 година) на -20 °С. „Активне колекције" служе за чување узорака на средњи рок у току њиховог проучавања, умножавања и размене са корисницима. На дуги рок се чувају „базне колекције" у које улазе потпуно обрађени узорци и такозване језгровне колекције. Врсте које не могу да се чувају у семену чувају се у „живим колекцијама" или у условима криопрезервације (-196 °С ). Приликом првог уласка узорка у б. б. г., он добија матични број који га прати док постоји. О свим узорцима води се прописана документација која се састоји од пасошких података, карактеризације и евалуације и која прати сваки узорак приликом размене. Праћење узорака омогућава специјализовани информациони систем. Информациони системи свих б. б. г. су компатибилни и отворени за све кориснике. Оснивач научног приступа проучавању биљних генетичких ресурса, велики руски научник Н. И. Вавилов (1887--1887–1944), реорганизовао је рад ботаничког института (који је, под именом Биро примењене ботанике, основан 1894) и током 30-их година сачинио прву националну б. б. г. Данас у свету постоји 1.400 банака гена где се чувају узорци у семену.

Средствима савезног буџета, а на иницијативу и у организацији Савезног комитета за науку и технологију, 1990. започета је реализација пројекта „Изградња б. б. г. Југославије" у Земуну. Пројектовани капацитет је 100.000 узорака базне колекције и 40.000 узорака активне колекције Пројектовани су и услови за криопрезервацију (-196 °С) за 100.000 узорака. Савезни пројекат „Формирање генофонда за потребе б. б. г." завршен је 1992. Прикупљени и делимично обрађени узорци чувају се у коморама Института за кукуруз у Земун Пољу (у семену), винове лозе у колекцији у Сремским Карловцима --– на Огледном добру Пољопривредног факултета из Новог Сада (505 узорака), а резервна колекција (465 узорака) чува се на Школско-огледном добру Пољ. ф. из Земуна у Радмиловцу. Део националне колекције воћних врста (415 узорака од 12 врста) налази се у колекцијама Института за воћарство у Чачку, Технолошког института у Зајечару, Института ПКБ у Падинској скели, Пољ. ф. у Новом Саду и Пољ. ф. у Земуну. Национална колекција биљних генетичких ресурса Србије располаже са 4.238 узорака од 249 биљних врста чуваних у семену.

ЛИТЕРАТУРА: E. H. Roberts, „Genetic conservation in seed banks", Biol J Linn Soc, 1991, 43, 1; O. N Frankel, A. H. D. Brown, J. J. Burdon, The conservation of Plant Biodiversity, Cambridge 1995; М. Пенчић, „Банка биљних гена --– начин очувања и коришћења генитчке варијабилности биљака", Scienific Review, 2000, 20-30; N. K. Rao, P. J. Bramel, „Manual of genebank operations and procedures", Technical Manual, 2000, 6; Th. J. L. van Hintum etc., „Core Collections of plant genetic resources", IPGRI Technical Bulletin, 2000, 3; J. M. Engels, L.Visser, A guide to effective managment of germplasm collections, Rome 2003.

М.илутин Пенчић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)