БАНКА АНДРЕЈЕВИЋ И КО.

БАНКА АНДРЕЈЕВИЋ И КО., банка коју су браћа Димитрије и Лазар Андрејевић основала 1882. у Београду под називом „Андрејевић и Ко". У њу 1888. као ортачки власник улази једна од најјачих мађарских банака, Пештанска мађарска комерцијална банка (ПМКБ), која је од 1883. имала представнике у Србији. ПМКБ је 1906. преузела банку, претворивши је у своју филијалу, па су од тада банком управљали њени чиновници -- Ладислав Полокович и касније Макс Опенхајмер, док су Андрејевићи и њихов сарадник Васа Радуловић остали као утицајни ортаци. Од 1905. у Србији се oсећала немачка трговинска експанзија, праћена потребом постојања неке банке која би ту експанзију подржавала. Немачка банка Берлинско трговачко друштво (БТД) је у ту сврху изабрала Б. А. К., па је у априлу 1908. са ПМКБ постигла договор о уласку у ту банку, која је тако постала мађарско-немачка. У децембру 1909. српска влада је одобрила реорганизацију банке у акционарско друштво са номиналним капиталом од 4 мил. дин., што је остварено 1910, али са уплатом од 1 мил. дин. Од тада је банка носила назив Б. А. К. а. д., а у међународним пословима је користила назив „Banque Andreevitch et Cie société anonyme". Да би се банци дао привид да је српска, В. Радуловић је узет за сувласника с улогом у капиталу од 20%. Пошто је В. Радуловић вишедеценијски био повезан са ПМКБ, сматра се да је после 1910. Б. А. К. а. д. била претежно мађарска банка. Имала је два директора -- В. Радуловића и Макса Опенхајмера, који је био главни руководилац банке. Филијала у Нишу којом је управљао Рудолф Ферко отворена је 1910, а филијала у Скопљу 1913. Осим банкарских послова, банка је планирала да оснује многобројна зависна акционарска друштва помоћу којих је хтела да уђе у различите привредне гране Србије. У јесен 1910. уложила је 50.000 дин. у фабрику туткала „Мунк и Ко." а. д., 40.000 дин. у фабрику сапуна „Лабуд" из Ниша, али јој је пропао покушај да уложи 600.000 дин. у оснивање акционарског друштва за производњу асфалта. У периоду 1910--1913. банка је исплаћивала дивиденду од 6%, што је за тадашње прилике била прилично висока дивидендна стопа. У лето 1913. немачка банка БТД повукла се из Б. А. К. а. д. Иако је по величини капитала Б. А. К. а. д. била једна од највећих банака у Србији после 1910, она је била искључена из свих великих српских послова превасходно због снажне конкуренције француског капитала и због политизације пословања у време анексионе кризе када је безобзирно утеривала своја потраживања и обустављала кредите, што је довело до смањења расположења српског пословног света да сарађује са овом банком. После I светског рата Б. А. К. а. д. је ликвидирана.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Станаревић, Београдске банке у 1911, Бг 1912; В. Розенберг, Инострани капитал у југословенској привреди, Бг 1937; R. E. Cameron, V. Ivanovich Bovykin, International banking 1870--1914, Oxford 1992; А. Митровић, Стране банке у Србији 1878--1914. Политика, прогрес, европски оквири, Бг 2004.

Б. Стојановић