Прескочи до главног садржаја

БАКИЋ, Митар И.

001_MITAR-I-BAKIC.jpgБАКИЋ, Митар И., правник, генерал-потпуковник, политичар (Бериславци код Подгорице, 7. XI 1908 -- Београд, 25. XI 1960). Дипломирао на Правном факултету у Београду. Члан КПЈ постао 1932. По налогу КПЈ радио у грађанским политичким партијама (СДК) и био члан Централног одбора Јединствене радничке партије Југославије. Истовремено, био је члан комисије за пребацивање добровољаца из Југославије у Шпанију. У току 1937. и 1938. развијао партијску делатност међу официрима гарнизона у Загребу, а од пролећа 1939. постао члан Војне комисије ЦК КПЈ. Октобра 1940. учествовао на Петој земаљској конференцији у Загребу. Од априла 1941. радио на организовању устанка и до октобра исте године био члан ГШ за Црну Гору. Потом отишао у Србију, обављао разне дужности у Врховном штабу и био члан Главног НОО за Србију. Присуствовао преговорима Јосипа Броза и пуковника Драгослава Михаиловића септембра 1941. у селу Брајићи. Почетком 1942. био је упућен у Црну Гору ради гушења четничког покрета и ликвидације њихових помагача и симпатизера. Обављао дужности политичког комесара ГШ НО одреда за Црну Гору, комесара 4. пролетерске бригаде, комесара 2. пролетерске дивизије и комесара 2. корпуса с којим је учествовао у борбама против четника на простору Црне Горе, Херцеговине и Санџака. Од јуна 1944. обављао је дужност секретара Националног комитета ослобођења Југославије и шефа Кабинета Јосипа Броза. Приликом формирања Владе ФНРЈ 1945. постао је њен генерални секретар. Од октобра 1949. био је на дужности секретара Координационог комитета Владе ФНРЈ. Као члан југословенске делегације присуствовао заседању Генералне скупштине УН 1950. и 1952. Обављао многобројне дужности у Народној скупштини, ЦК Црне Горе и ЦК СКЈ, Савезном одбору ССРНЈ и др. Имао је чин генерал-потпуковника. Одликован је Орденом народног хероја.

ЛИТЕРАТУРА: Народни хероји Југославије, I, Бг 1975; Равногорска историја, Бг 1992; Б. Петрановић, Србија у Другом светском рату 1939--19391945, Бг 1992.

П.редраг Лажетић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)