БАГРЕМАЦ

БАГРЕМАЦ (Amorpha fruticosa), вишегодишњи листопадни жбун из фамилије Fabaceae, висине 1--3 м, некада и до 6 м. Листови су му непарно перасто сложени, светлозелени, дугачки до 30 цм, са 5--10 пари јајолико-елиптичних до издужених, ређе ланцетастих листића. По изгледу листића подсећају на багрем (отуд име). Цвасти су гроздасте, густе, усправне, дугачке до 15 цм, а цветови ситни, хермафродитни, ружичасти до тамнољубичасти, са жутим прашницима и тучковима који вире. Плодови су кратке махуне са 1--2 семена. Медоносна је биљка која цвета од маја до јула, а најчешће почетком јуна. Б. је аутохтон у централној и источној Северној Америци. У Европу је унет 1724. Данас је присутан у већем делу Европе као гајена (украсна, медоносна или биомелиоративна биљка), али и задивљала врста. У Србији је познат од средине XX в., од када се брзо шири у равничарским крајевима, нарочито дуж Дунава и Саве и њених притока, претежно по плавним шумама јер се семе лако разноси током поплава. Често изграђује густе и скоро непроходне шибљаке на обалама река и мочварних станишта спречавајући раст других биљака. Добро успева у широком спектру станишта (пољопривредне површине у некадашњим ритовима, речне обале, природне и сађене хигрофилне шуме, влажна рудерална станишта итд.). Најбоље успева на песковитом и глиновитом земљишту. Може да расте у сенци или полусенци. Због добро развијеног кореновог система брзо се шири и тешко га је искоренити. Б. има добро развијен коренов систем, па се често сади ради спречавања ерозије тла, пошумљавања одрона и везивања клизишта. Поседује природни инсектицид, а живи у симбиотском односу са одређеним азотофиксирајућим бактеријама. Садржи индиго пигмент, па се користи за производњу плаве боје. Понегде се гаји и као украсна биљка због цветова који миришу на ванилу.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Диклић, „Род Amorpha L.", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, 4, Бг 1972.

С. Јовановић