БАБИЦЕ,

БАБИЦЕ, митска бића која, по народним веровањима, доносе болест породиљи и детету. Делују ноћу у периоду од 40 дана после порођаја, ређе пре. Најчешће се јављају у веровањима и басмама источне и јужне Србије, на Косову, у Поморављу и Македонији. Ова веровања су у непосредној вези с идејом да демони доносе болест, која је често персонификована (нпр. чума = куга). Некада су изазивале велик страх, па је њихово име у појединим крајевима табуисано и називане су оне, како не би биле дозване. Не постоје јасне представе о њиховом изгледу (нпр. жене дуге косе у црнини, вихор). Негде се сматрало да су невидљиве, а из појединих басми се види да могу бити и женске и мушке. Њихов број варира (нпр. три или седам). У циљу заштите од б. створен је читав систем који је подразумевао онемогућавање њиховог приступа породиљи и детету, терање, када се најчешће прибегавало бајању. Породиља није смела 40 дана да напушта кућу, пре свега ноћу; њена соба је увек била осветљена и није остављана сама; прављене су магијске препреке за б. симболичним ограђивањем простора око куће и у кући; поред новорођенчета су се остављали заштитни предмети (нпр. срп, гребени); коришћени су бели лук, црвени конац итд. Од магијских радњи за заштиту детета најчешће су примењивани провлачење, купање и кађење. Поступци провлачења (нпр. вучји зев) подразумевали су комуникацију на релацији овај свет -- онај свет, на који је дете симболично прелазило. У околини Пирота жене које рађају обележавале су дан посвећен заштити од б. Ова веровања имају везе с митским бићима, ноћницама, суђеницама, вештицама, алама, грозницама, некрштенцима, па и вилама, која могу нанети штету детету или породиљи.

ЛИТЕРАТУРА: Славянские древности, I, Москва 1995; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1998; С. М. Толстој, Љ. Раденковић (ред.), Словенска митологија -- енциклопедијски речник, Бг 2001; Д. Бандић, Народна религија Срба у 100 појмова, Бг 2004; А. Лома (ур.), Етимолошки речник српског језика, II, Бг 2006.

И. Тодоровић