Б

Б, друго слово српске ћирилице, графема са више појавних облика (алографа): Б, б, Б, б, итд. У старословенској ћирилици назив слова био је „буки". Њимe се означава двоуснени, звучни, експлозивни сугласник у српском језику. Тај глас је и назив слова Б у савременој српској ћирилици. У сугласничким скраћеницама изговара се [бе], нпр. Бг [бе-ге].

ЛИТЕРАТУРА: П. Ђорђић, Историја српске ћирилице, Бг 1971.

Предраг Пипер

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)