АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

АРХИВ СРПСКЕ АКАДЕМИЈЕ НАУКА И УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ, архив основан 1841. стварањем Друштва српске словесности, које је започело рад на прикупљању извора и грађе за српску историју. Када је 1864. Друштво суспендовано и обновљено Српско учено друштво, оно је наставило рад и започело сређивање и инвентарисање сакупљене грађе. Оснивањем Академије 1887. и уједињењем са СУД 1892, када је озваничено име Српска краљевска академија, Архив је прешао у њену својину са 263 старе рукописне и штампане књиге и 1.397 инвентарисаних докумената. Био је затвореног типа до 1952, од када је доступан заинтересованим истраживачима из земље и иностранства. Архив има фондове Друштва српске словесности (1841--1864), СУД (1864--1892), СКА (1887--1944), Института за изучавање књижевности (1947--1954) и Института за изучавање села (1948--1954), Записнике седница Извршног одбора Председништва САН --САНУ, Записнике седница Председништва САН--САНУ, Записнике редовних, ванредних, свечаних и изборних заседања скупштина САН--САНУ, све за период 1945--1998. и Досијее преминулих чланова САН--САНУ. Као посебне целине Архив поседује четири збирке докумената и Кабинет за медаље. Стара збирка или Збирка рукописних и старих штампаних књига има 526 књига из времена од XIII до XIX в. Историјска збирка садржајем је најразноврснија, а обимом највећа -- има 15.071 инвентарски број и грађу од средњег века до наших дана. У њеном саставу су средњовековне повеље (оригинали и преписи), разни документи, рукописи, преписке, протоколи, исписи из страних архива, мемоари, композиције, фото-албуми итд., било као самосталне јединице или у оквиру заоставштина истакнутих научних, политичких, културних и јавних радника (Јован Цвијић, Милутин Миланковић, породица Обреновић, Никола Пашић, Вук Стефановић Караџић, Иво Андрић итд.). Етнографска збирка има 482 инвентарска броја већих и мањих збирки умотворина и етнографске грађе различитих сакупљача готово из свих српских крајева за период XIX и XX в. и заоставштине Веселина Чајкановића, Јована Ердељановића, Дене Дебељковића и Радослава Павловића. Оријентална збирка има 262 рукописне и штампане књиге и 92 инвентарска броја докумената писаних на арапском и турском језику у периоду од XV до XX в. Кабинет за медаље, формиран 1997, садржи одликовања (ордене, споменице, плакете, медаље, значке, повеље, дипломе, захвалнице, признања, исправе) додељивана Академији као институцији или појединим њеним члановима. Од 2002. у саставу Архива је бивши Архив Историјског института САНУ, основан 1948. Он у првом реду садржи грађу за историју Србије и српског народа у XIX и почетком XX в. у заоставштинама Јована Ристића, Матије Бана, Владимира Љотића, Константина Николајевића, Паје Михаиловића, препискама Милана Ђ. Милићевића и Чедомиља Мијатовића, као и исписе грађе из домаћих и страних архива. Законом није утврђена надлежност Архива над одређеним територијалним или административним јединицама. Његов задатак је у систематском прикупљању, преузимању, смештају, чувању, сређивању, обради, заштити, публиковању, давању архивске грађе на коришћење научним и другим заинтересованим лицима за историју САНУ и српског народа на свим подручјима и у областима где Срби живе. Издања се објављују са САНУ.

ЛИТЕРАТУРА: „Збирка рукописа и старих штампаних књига у Српској академији наука и уметности у Београду", Гласник САНУ, 1962, XIV, 1; „Етнографска збирка у Архиву Српске академије наука и уметности у Београду", Гласник САНУ, 1962, XIV, 2; „Архив Српске академије наука и уметности у Београду", Архивист, 1964, 1--2, Додатак XV; С. Лалић (ур.), Архивски фондови и збирке у СФРЈ, СР Србија, Бг 1978; Д. Медаковић (ур.), САНУ, историјат, устројство, делатност, Бг 1986.

М. Станић