АРДИЕЈИ

АРДИЕЈИ, античко илирско племе на простору Црне Горе. Постојбина им је континентално побрђе између горњег тока Неретве и Подриња, о чему сведоче Теопомп који наводи ратно лукавство Келта у сукобу са А. и Страбон описујући њихов сукоб са Аутаријатима око сланих извора; оба податка могу се односити на период IV в. п.н.е. Потом насељавају јужни део јадранског приморја, где овладавају вештинама морепловства и гусарења. У време римско-илирских ратова, предвођени краљем Аргоном и краљицом Теутом, стожер су илирске државе и главни противници Рима; Полибије сведочи о римском покоравању А. након првог римско-илирског рата. По Ливију, њихов краљ Скердилаид и његов син и савладар Плеурат су 212. п.н.е. савезници Рима у сукобима са македонским краљем Филипом V. Падом последњег илирског краља Генција 168. п.н.е. не потпадају под римску власт. И после тога, са суседима Плерејима који су живели у околини Будве, предузимају нападе на римску Илирију све до 135, када изазивају снажну интервенцију; према Апијану, конзул Фулвије Флак дигао је на њих 10.000 војника, потиснуо са обале у унутрашњост и учинио крај њиховом гусарењу. Страбон с правом констатује да је некада веома моћно илирско племе, временом због међусобних трвења и нарочито због ратова с Македонијом и Римом толико ослабило да је скоро потпуно истребљено; ову чињеницу потврђује и Плиније, наводећи да су у Августово време имали тек 20 декурија (братстава). Њихово име се доводи у везу с планинским венцем Ardia који се идентификује са планинским масивима Црне Горе, што упућује на значење етнонима А. – горштаци. Најзначајнији ардиејски градови су били Ризон (Рисан) и Метеон (Медун?), утврђени чврстим еачким зидовима (moenia aecia) над којима је бдело божанство – коњаник Медаор. Пронађени су многобројни примерци новца анонимног владара Балајоса за којег се претпоставља да је био њихов краљ у периоду 168–135 п.н.е; на аверсу новца је његов лик, често с титулом басилеја, а на реверсу Артемидин, божанства веома поштованог у Епиру и на илирском простору.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Папазоглу, „О територији илирског племена Ардиеја", ЗФФ, 1963, VII–1.

Александар Јовановић