Прескочи до главног садржаја

АРДИЕЈИ

АРДИЕЈИ, античко илирско племе на простору Црне Горе. Постојбина им је континентално побрђе између горњег тока Неретве и Подриња, о чему сведоче Теопомп који наводи ратно лукавство Келта у сукобу са А. и Страбон описујући њихов сукоб са Аутаријатима око сланих извора; оба податка могу се односити на период IV в. п.н.е. Потом насељавају јужни део јадранског приморја, где овладавају вештинама морепловства и гусарења. У време римско-илирских ратова, предвођени краљем Аргоном и краљицом Теутом, стожер су илирске државе и главни противници Рима; Полибије сведочи о римском покоравању А. након првог римско-илирског рата. По Ливију, њихов краљ Скердилаид и његов син и савладар Плеурат су 212. п.н.е. савезници Рима у сукобима са македонским краљем Филипом V. Падом последњег илирског краља Генција 168. п.н.е. не потпадају под римску власт. И после тога, са суседима Плерејима који су живели у околини Будве, предузимају нападе на римску Илирију све до 135, када изазивају снажну интервенцију; према Апијану, конзул Фулвије Флак дигао је на њих 10.000 војника, потиснуо са обале у унутрашњост и учинио крај њиховом гусарењу. Страбон с правом констатује да је некада веома моћно илирско племе, временом због међусобних трвења и нарочито због ратова с Македонијом и Римом толико ослабило да је скоро потпуно истребљено; ову чињеницу потврђује и Плиније, наводећи да су у Августово време имали тек 20 декурија (братстава). Њихово име се доводи у везу с планинским венцем Ardia који се идентификује са планинским масивима Црне Горе, што упућује на значење етнонима А. горштаци. Најзначајнији ардиејски градови су били Ризон (Рисан) и Метеон (Медун?), утврђени чврстим еачким зидовима (moenia aecia) над којима је бдело божанство коњаник Медаор. Пронађени су многобројни примерци новца анонимног владара Балајоса за којег се претпоставља да је био њихов краљ у периоду 168135 п.н.е; на аверсу новца је његов лик, често с титулом басилеја, а на реверсу Артемидин, божанства веома поштованог у Епиру и на илирском простору.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Папазоглу, „О територији илирског племена Ардиеја", ЗФФ, 1963, VII1.

Александар Јовановић