АРАДАЦ

АРАДАЦ, село у Банату у општини Зрењанин, на западној граници плеистоцене терасе где се она граничи са алувијалном равни Тисе. Магистрални пут Нови Сад --– Зрењанин пролази северно од села које је са Зрењанином повезано локалним путем дугим 7 км. Први помен о селу је из 1333. А. је био српско насеље, а 1781. спахија Исак Киш насељава Словаке који су уз северну ивицу старог формирали своје село. Године 2002. овде је живео 3.461 становник, од којих 47,7% Срба и 39,8% Словака. Пољопривредна занимања ангажовала су 36,2% активног становништва, а велика већина радника ради у оближњем граду. Два дела насеља, са деформисаним решеткастим распоредом улица, још увек су морфолошки јасно издвојена. Центар села је на западној граници српског дела села, где се налазе православна црква, месна канцеларија, пошта, неколико продавница и кафана.

С.лободан Ћурчић

У атару села на локалитету Мечка откривени су остаци аварске некрополе из раздобља првог каганата (крај VI и прва половина VII в.). У току сондажних ископавања (1952--1952–1955, 1961) истражено је 98 гробова, од којих је један коњанички. У правоугаоним укопима, оријентације север--–југ, није било трагова дрвених сандука, а код појединих сахрана, са богатијим прилозима, испод покојника је вероватно полагана тканина. Већина гробова је са прилозима који се чувају у Народном музеју у Зрењанину. Поред гробног инвентара особеног за Аваре у појединим гробовима било је предмета који су карактеристични за Гепиде, као и оних византијске производње, попут златне гроздолике наушнице.

В.есна Бикић

ЛИТЕРАТУРА: Ш. Нађ, „Некропола код Арадца из раног средњег века", РВМ, 1959, 8; Д. Димитријевић, Ј. Ковачевић, З. Вински, Сеоба народа --– археолошки налази југословенског Подунавља, Земун 1962; Општина Зрењанин --– географска монографија, Н. Сад 1995; С. Ћурчић, Насеља Баната --– географске карактеристике, Н. Сад 2004.