АПЕЛ, Јохан

АПЕЛ, Јохан, генерал, поглавар Земаљске владе у Сарајеву (Сикиревци код Славонског Брода, Хрватска, 11. XI 1826 – Градишка код Гориције, Италија, 7. IX 1906). Пореклом из официрске граничарске породице, завршио је кадетску школу у Грацу. Од унапређења 1848. у чин поручника, напредовао до чина коњичког генерала (1874). Учесник је битака код Мађенте и Солферина (1858/59) и Садове (1866). За заслуге у бици код Солферина награђен је титулом барона и витешким редом Марије Терезије. Као војни и цивилни поглавар БиХ (1882–1903) био је следбеник Бењамина Калаја. Еманципацијом БиХ у политичком и духовном погледу, одвајањем од српског и хрватског утицаја, те стварањем специфичне босанскохерцеговачке самосвести, настојао је да спречи развој југословенског покрета. Противио се употреби српског или хрватског имена за језик, предлажући уздизање херцеговачког дијалекта на ниво посебног „босанског" језика. У сузбијању пропаганде и евентуалних акција из Србије велику наду полагао је у погранично муслиманско становништво. После увођења световне хијерархије међу католицима у БиХ, запазио је изразити утицај херцеговачких фрањеваца. Напор надбискупа Штадлера за покатоличавањем припадника других вера у народу је објашњаван потпором власти католичкој пропаганди. Веровао је да ће муслимани прећи на католичку веру кад потпуно ишчезне сећање на турску владавину. Оправдавао је уплитање у избор православних јерарха, а лојалност нижег православног свештенства настојао је обезбедити финансијским интервенцијама владе. Уверавао је Калаја да забрана српског националног имена производи сталне сукобе, а српски покрет за културно-просветну аутономију присилио је министра да призна снагу доказа које му је А. предочавао. Оцењивао је 1887. да је православно становништво, које пропагира панславистичке идеје, најнемирнији и најнепоузданији елемент. Није веровао у босанскохерцеговачку војску, иако је формално истицао њену лојалност. У односима са кметовима био је на страни муслиманских бегова.

ЛИТЕРАТУРА: Х. Капиџић, Херцеговачки устанак 1882. године, Сар. 1973; Б. Маџар, Покрет Срба Босне и Херцеговине за вјерско-просвјетну самоуправу, Сар. 1982; Ђ. Микић, Бања Лука на Крајини хвала, Бл 1995; Б. Маџар, Просвјета – српско просвјетно и културно друштво 1902–1949, Бл – Срп. Сар. 2001; T. Kраљачић, Калајев режим у Босни и Херцеговини (1882–1903), Бл – Срп. Сар. 2001.

Ђорђе Микић