АНГЛИСТИКА

АНГЛИСТИКА, скуп научних дисциплина које изучавају језик, књижевност и културу разних народа енглеског говорног подручја. Заснивању лингвистичке а. претходило је увођење енглеског језика у школски систем Србије 1884. Институционалне основе за израстање и даљи развој створене су оснивањем Катедре за енглески језик и књижевност на Универзитету у Београду 1929. заслугом Владете Поповића и његове супруге Мери Стенсфилд-Поповић. Оснивачи Катедре и прве генерације њихових сарадника (Вида Е. Марковић, Иванка Ковачевић, Боривоје Недић, Видосава Јанковић, Нићифор Наумов, Душан Пухало, Ранка Куић, Веселин Костић, Олга Хумо и др.) били су претежно заокупљени организовањем језичке наставе, оснивањем библиотеке, наставом енглеске књижевности и превођењем. До развоја лингвистичке а., као научног проучавања енглеског језика, дошло је после 1950. кроз истраживачки рад млађих стручњака специјализованих у англофоним земљама, који су у Србију уводили модерне идеје и методе (Драгиња Перваз, Ксенија Анастасијевић, Љубомир Михаиловић, Љиљана Михаиловић, Наум Димитријевић, Ранко Бугарски, Радмила Ђорђевић, Борис Хлебец, Младен Михајловић, Гордана Кораћ, Смиљка Стојановић, Јелисавета Милојевић, Ивана Трбојевић, Катарина Расулић, Мирјана Мишковић-Луковић, Биљана Чубровић и др.). На катедри су се школовали и многи лингвисти који ће деловати на другим београдским факултетима и институтима (Александар Перић, Даница Ђокић, Зорка Стојадиновић, Петар Вучковић, Едита Чавић, Светлана Стојић, Анђелка Игњачевић, Софија Мићић и др.), на универзитетима у Црној Гори (Владимир Секулић, Славица Перовић, Игор Лакић, Наташа Костић, Весна Булатовић), БиХ (Снежана Билбија), Македонији (Олга Мишеска-Томић), Хрватској (Дуња Ју-тронић), Енглеској (Владимир Жегарац, Светлана Куртеш, Луна Филиповић), САД (Драга Зец) итд. Снажне нове импулсе дало је оснивање катедри у Новом Саду 1954 (Драгиња Перваз, Александар Нејгебауер, Љиљана Бибовић, Радмила Шевић, Предраг Новаков, Твртко Прћић и др.) и Нишу 1971 (Ђорђе Видановић, Слободанка Китић, Владимир Јовановић, Татјана Пауновић, Биљана Мишић-Илић и др.). Већина ових лингвиста такође је студирала или се усавршавала у Београду. Само на београдској Катедри одбрањено је (закључно са 2004) око 170 магистарских радова и око 30 докторских дисертација из области дескриптивне, теоријске и примењене лингвистичке а. Укупна истраживачка и предавачка активност на овом пољу увелико је потпомагана иностраним стипендијама и другим врстама академ-ске помоћи (нарочито Британског савета и Фулбрајтовог програма), гостовањима истакнутих стручњака из англофоних земаља, подршком државних органа СФРЈ и Србије, растућим библиотечким фондовима, везама с другим англистичким центрима у земљи и свету итд. Области рада представника лингвистичке а. (кроз предавања, истраживања и публикације) су следеће: фонолошка, граматичка и семантичко-прагматичка структура савременог енглеског језика; историја енглеског језика; контрастивна анализа енглеског и српскохрватског/српског језика; језички контакти и утицаји енглеског на српскохрватски/српски језик; енглеска лексикологија и енглеско-српска лексикографија; примењена лингвистика и методика наставе енглеског језика; теорија превођења; општа лингвистика, социолингвистика, психолингвистика, неуролингвистика с англистичким фокусом; главна усмерења у лингвистичкој теорији (структурализам, трансформационо-генеративна граматика, когнитивна лингвистика) представљена кроз анализу енглеског језичког материјала. На тим подручјима англисти из Србије објавили су велик број уџбеника, више десетина научних монографија и зборника и на стотине појединачних расправа и студија. Поред индивидуалног рада учествовали су у низу англистичких и интердисциплинарних пројеката и научних скупова у земљи и иностранству. Међу њима су пројекат контрастивне анализе енглеског и српскохрватског језика (Загреб--Вашингтон, руководилац Рудолф Филиповић), интеркатедарске и друге конференције југословенских англиста, конгреси југословенских друштава за примењену лингвистику, научне комисије и конгреси Међународног удружења за примењену лингвистику, годишњи скупови Европског лингвистичког друштва и Европског друштва за проучавање енглеског језика итд. Пресек актуелних истраживачких преокупација представника лингвистичке а. у Србији дају две велике међународне конференције англиста у организацији београдске Катедре 2004. и 2007. Захваљујући дуготрајној, широкој и разгранатој делатности лингвистичка а. је стекла значајну репутацију у Србији и ван њених граница. Неки од њених посленика били су гостујући професори и предавачи на многим иностраним универзитетима и постали чланови и функционери угледних европских и светских научних асоцијација. Ти стручњаци, заједно са ширим круговима других својих колега и сарадника, током последњих деценија одгајили су нове генерације англиста који овој дисциплини обећавају лепу будућност.

Ранко Бугарски

Књижевна а. Почеци истраживачког занимања за енглеску књижевност у Србији забележени су и знатно пре оснивања прве катедре за а. Првим правим српским англофилом с правом се сматра Доситеј Обрадовић, на чијем су занимању за енглеску културу, посебно за дела енглеских есејиста XVII и XVIII в., утемељени први значајнији контакти српске и енглеске књижевности. Почеци нешто опсежнијег, донекле и систематског истраживачког интересовања за енглеску књижевност у Србији забележени су крајем XIX в. На београдској Великој школи, претходници Београдског универзитета, 70-их година XIX в., у оквиру курсева из компаративне и светске књижевности, држана су и предавања о појединим енглеским писцима. У ванинституционалним оквирима, пионирски период српске књижевне а. значајно су обележили Светислав Стефановић и Илија С. Петровић. Први курс посвећен историјском прегледу енглеске књижевности на Београдском универзитету утемељен је 1913. а његово вођење било је поверено Војиславу Јовановићу, у то време доценту на Катедри за светску књижевност. Посебна Катедра за енглески језик и књижевност основана је 1929. Њен први шеф био је Владета Поповић, раније асистент на Катедри за светску књижевност, који је у међувремену у Лондону стекао докторат из области енглеске књижевности, с тезом „Шекспир у Србији". Међу многобројним англистичким студијама и чланцима у Поповићевом опусу, издваја се опсежна студија о Вилијаму Шекспиру, својеврсни камен темељац српске шекспирологије. Педесетих година XX в. на београдској Катедри за а. афирмисала се нова генерација истраживача и тумача енглеске књижевности, у којој се уз Олгу Хумо, Иванку Ковачевић и Видосаву Јанковић, посебно издваја Вида Марковић. Неке од њених студија о савременом енглеском роману, понајпре Подељена личност (Бг 1972) и Енглески роман XX века (Бг 1977) и данас представљају изузетно корисну лектиру за студенте. На сличан начин, упркос повремено пренаглашеној позитивистичкој и идеолошкој обојености, опстала је и тротомна Историја енглеске књижевности (Бг 1966) Душана Пухала. Научним истраживањима британско-српских културних веза 60-их и 70-их година афирмисао се Веселин Костић, који је касније свој углед водећег српског шекспиролога потврдио двотомном студијом Стваралаштво Виљема Шекспира (Бг 1994). Катедра за а. на Филозофском факултету у Новом Саду основана је 1954, а на ФФ-у у Нишу 1971. И једна и друга изнедриле су велик број магистара и доктора књижевних наука, међу њима и неке од стручњака који су својим делима истински унапредили и развили изучавање енглеске књижевности у нас: на новосадској катедри, својим научним радом истакли су се Александар Нејгебауер, студијама о англоамеричкој поезији, Бранко Момчиловић у изучавању британско-српских културних веза, Владислава Фелбабов и Владислава Гордић-Петковић у области американистике, те Зоран Пауновић у области енглеске књижевности. Рад књижевног дела англистичке катедре у Нишу обележили су понајпре Ратомир Ристић и Драгана Машовић. С Катедре за а. Универзитета у Сарајеву велики допринос српској а. и компаратистици дали су Никола Кољевић, запажен и упамћен нарочито по креативном тумачењу Шекспирових дела, стваралаштва модерниста и англоамеричке нове критике, и Светозар Кољевић, који је књигама Yugoslav Short Stories (Лондон 1966) и The Epic in the Making (Оксфорд 1980) дао велик допринос рецепцији и разумевању српске књижевности на англосаксонском културном подручју. Кољевићев обиман и разноврстан опус свакако представља најзначајнији појединачни допринос српској а.

Зоран Пауновић

ЛИТЕРАТУРА: В. Е. Марковић, Четрдесет година Катедре за енглески језик и књижевност на Универзитету у Београду, Бг 1969; Педесет година рада Одсека за англистику, 1929–1979, Бг 1979; К. Расулић, И. Трбојевић (ур.), Катедра за англистику: 75 година рада, 1929–2004, Бг 2004; А. Игњачевић, Енглески језик у Србији, Бг 2006; К. Rasulić, I. Trbojević (ур.), English Language and Literature Studies: Interfaces and Integrations, Proceedings, I–II, Бг 2006–2007.