АНГЕЛОВ, Боњу

АНГЕЛОВ, Боњу (Ангелов, Боню Стоянов), слависта, универзитетски професор (Горње Паничарево / Јагода, Старозагорски округ, Бугарска, 6. I 1915 – Софија, 26. X 1989). Студије словенске филологије завршио 1938. на Софијском универзитету. Научни сарадник Института за бугарски језик Бугарске академије наука постао 1946, а 1949. старији научни сарадник у Институту за књижевност исте академије. Од 1957. је виши научни сарадник, а од 1967. професор Софијског универзитета. Проучавао ћирилометодијевски период старе књижевности, везе између бугарске, руске и српске књижевности, те писце и појаве из времена бугарског препорода. За србистику су значајна његова истраживања писаца (Владислав Граматик, Димитрије Кантакузин, Григорије Цамблак, Христофор Жефаровић) и писаних извора (хиландарска рукописна збирка, путописи).

ДЕЛА: Из старата българска, руска и сръбска литература, София, 1 1958; 2 1967; 3 1978; „Владислав Граматик; Димитър Кантакузин", у: История на българската литература, 1, София 1962; Руско-южнославянски книжовни връзки, София 1980.

Т. Јовановић