Прескочи до главног садржаја

АНДРЕЈАШ

АНДРЕЈАШ, црква св. Андреје Првозваног у клисури реке Треске код Скопља. Ктиторски натпис изнад улаза на западном зиду наоса говори да је 13881389. цркву подигао краљевић Андријаш, син краља Вукашина и краљице Јелене. Тада су довршени архитектура и живопис. Текст повеље је исписан у цркви, између два циклуса фресака. Претпоставља се да је то друга повеља, док је од прве, која тече фасадом, око грађевине, читљив мали део. Први игуман манастира, Калест Кирил, помиње се у натписима изнад нише ђаконикона и у наставку повеље. Изнад нише проскомидије налази се натпис сликара, митрополита Јована Зографа и његовог помоћника монаха Григорија. Историјски натписи су на старословенском језику српскe редакцијe, док су остали углавном на грчком. За време турске владавине (крај XIV прва половина XVI в.) мало је података о манастиру. Рукопис литургије св. Андреје (Москва 1401) сведочи да се у њему служило. Сачувана су три натписа о обнови у XVI в., када је поправљена црква и саграђена нова припрата. На траци између две зоне фресака у нартексу налази се натпис писан српском редакцијом, с годином 15591560; натписи над јужним улазом и на западном зиду помињу ктиторе. Манастир је 1642. посетио патријарх Пајсије. То је куполна црква малих димензија, која у својој основи комбинује сажети уписани крст и триконхос. Зидана је наизменичним редовима камена и опеке, с видљивим малтером. Издужених је пропорција, а украс фасада чине два низа ниша. Видљиви су утицаји Моравске Србије и Атоса у њеној архитектури. Нартекс из XVI в. је подужне, правоугаоне основе, са западним делом усеченим у стену. Засведен је полуобличастим сводом. Од првобитног манастирског комплекса сачувани су само остаци заштитног зида. У калоти куполе вероватно се налазила представа Христа.

001_Crkva-sv-Andreje-Prvozvanog.jpg

У тамбуру су представљени пророци, а у пандантифима јеванђелисти. У конхи апсиде налази се представа Богородице са Христом на трону, окружене арханђелима Михаилом и Гаврилом, а испод ње Служба архијереја. У источном травеју и наосу теку циклуси Великих празника (у горњој зони) и Страдања Христових (испод њих). Две зоне раздвајају низови медаљона с бистама светитеља, међу којима су св. Сава Српски у олтару и св. Симеон Немања у наосу. У доњој зони стојећих фигура у певницама представљени су апостоли, с патроном св. Андрејом наспрам Богородице Заступнице. У западном травеју доњу зону заузимају фигуре светих ратника. Претпоставља се да се портрет ктитора могао налазити изнад улаза, на западној фасади. Сликарство XVI в. у припрати сачувано је углавном на источном и западном зиду. Над улазом у наос представљен је св. Андреја, а изнад њега Богородица Заступница. Сцене химне Акатиста сачуване су у горњим зонама, а у доњој зони су стојеће фигуре. Постојећи иконостас је с краја XIX в. Претпоставља се да су царске двери из цркве св. Николе у Шишеву код Скопља (друга половина XIV в., Народни музеј у Београду) с првобитног иконостаса. Био је пуст до првих година после II светског рата, а 1971. је конзервиран.

002_freska-u-manastiru-Andrejas-1389.jpg

ЛИТЕРАТУРА: Р. Љубинковић, Српски црквени споменици у клисури реке Треске, Скопље 1940; В. Петковић, Преглед црквених споменика кроз повесницу српског народа, Бг 1950; С. Петковић, Зидно сликарство на подручју Пећке патријаршије 1557−1614, Н. Сад 1965; J. Prolović, Die Kirche des Heiligen Andreas an der Treska, Wien 1997.

А.лександра Нитић