Прескочи до главног садржаја

АНДОНОВИЋ, Милан

АНДОНОВИЋ, Милан, грађевински инжењер, универзитетски професор (По-жаревац, 11. VII 1849 -- Беч, 31. VIII 1926). Студирао на Техничком факултету Велике школе у Београду, на Политехници у Карлсруеу и у Ахену, а дипломирао на Техничкој високој школи у Минхену. У отаџбину се вратио 1880. и био изабран за професора геодезије на Великој школи, а касније Универзитета. За члана Српског ученог друштва изабран је 1883, а за почасног члана Српске краљевске академије 1892. Био је први председник Савеза државних чиновника, један од оснивача и председник Удружења југословенских инжењера и архитеката, уредник Српског техничког листа, председник Удружења геометара Краљевине СХС. Објавио већи број научних и стручних радова из области геодезије и сродних дисциплина. Његови универзитетски уџбеници из рачуна вероватноће и теорије најмањих квадрата, ниже геодезије, катастра и астрономије, из периода 1886--1897, представљају прву уџбеничку литературу на српском језику у области геодезије. Основао је Земљомерску школу која је за кратко време свог постојања (1890--1895) одшколовала савремено обучене земљомере. По престанку рада ове школе основао је Геодетски завод који је наставио започете радове на премеру и катастру. Премерене су вароши Доњи Милановац, Ваљево, Крушевац, Ужице, Кладово, Текија, за које су урађени и регулациони и нивелациони планови. Организовао је и са сарадницима извршио премере у Бугарској, за вароши Шумен, Варна, Сливен, Татар-Пазарчик, Карлова, Чиртан и Трново. Основао је 1907. Геодетску и Грађевинску академију која је одшколовала око 300 савремено обучених грађевинара и геодета. У току ратова 1912--1918. посветио се публицистичкој делатности на националном плану, објашњавајући српско питање, оправданост уједињења и одбацујући тврдње да је Србија кривац за изазивање I светског рата. Радови су објављени у Београду, Фрајбургу и Паризу. После завршених ратова ангажовао се на припреми и спровођењу Закона о катастру. Био је врло ангажован у друштвеним и струковним организацијама, борећи се за побољшање услова живота и рада државних чиновника и сиромашних студената.

ДЕЛА: Основе рачуна вероватноће и теорија најмањих квадрата, Бг 1886; Облик и величина Земље, Бг 1886; Космографија са основним астрономским напоменама за више разреде средњих и учитељских школа, Бг 1888; Нижа геодезија са особитим погледом на катастарски премер, I--II, Бг 1890, 1897.

ЛИТЕРАТУРА: В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846--1996, Бг 1996.

Д. Јоксић