Прескочи до главног садржаја

АНАФОРА

АНАФОРА (грч. nafor: подизање; однос), однос између једног израза и неког другог израза у истом тексту на који први израз упућује и који замењује, а с којим обично нема непосредну синтаксичку везу. A. у ширем смислу (ендофора) јесте или упућивање на неки израз у левом контексту (а. у ужем смислу), нпр. Ана је ученица. Она добро учи, где она упућује на Ана, или упућивање на неки израз у десном контексту (катафора), нпр. Рекао је ово: Само наставите, где ово упућује на само наставите. Код а. у ужем смислу елеменат на који се упућује је антецедент, а елеменат који упућује je а. или анафорски елеменат, односно супститут. За разлику од супститутивне функције, која је за анафорски однос обавезна, кореференцијалност је честа, али није и обавезна у анафорском односу јер има антецедената који су нереференцијални (било кога у реченици Било кога да је питала, он би јој помогао), што искључује кореференцијалност, али не искључује анафорски однос (било кога он). Основна средства а. (анафорске речи) углавном су заменичке речи (он, тај, овакав, тамо, тада, ево итд.) или неке функцијске речи, нпр. у реченици Играла се и Ана везник и упућује на претходни део контекста у којем се помиње нечија 'игра'. Анафорски елементи су пре свега упућивачке природе и општег, категоријалног значења, због чега интерпретација тих речи у тексту зависи од идентификовања њиховог антецедента. А. омогућује да се избегне пречесто понављање исте речи, у чему је њена важна стилска функција и улога у језичкој економији. Она је важно везивно средство у структури текста и сложене реченице, а у простој реченици остварује се као рефлексивност, нпр. Ана на слици није препознала себе, где анафорски елеменат себе упућује на субјекатски антецедент Ана.

ЛИТЕРАТУРА: П. Пипер, Заменички прилози: Граматички статус и семантички типови, Н. Сад 1983; И. Клајн, О природи и функцији заменица, Бг 1985; А. Белић, O jeзичкoj прирoди и jeзичкoм рaзвитку, I, II, Бг 1998; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика: Проста реченица, Н. Сад Бг 2005.

П. Пипер