Прескочи до главног садржаја

АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ

АМАТЕРСКО ПОЗОРИШТЕ, област стваралаштва којом се, из љубави и непрофесионално, баве љубитељи позоришне уметности. Позоришни аматеризам код Срба настаје истовремено с настанком позоришта током XVIII и XIX в. Први глумци тог позоришта били су дилетанти и ђаци -- позоришни аматери. У Краљевини Југославији позоришни аматеризам развија се посебно у драмским секцијама соколских домова, у школама, на универзитетима и у радничким уметничким друштвима. А. п. у Београду одржавало је сусрете на којима су свој рад приказивали аматери из разних крајева земље. Током народноослободилачке борбе позоришни аматеризам развијао се при војним јединицама, а у социјалистичкој Југославији је снажно подстицан и усмераван од стране државе. Током 1947. и 1948. одржавани су, на омладинским фестивалима, сусрети позоришних аматера. У Југославији је 1949. деловало 2.888 аматерских позоришних дружина, од којих 1.485 у Србији. Први фестивал а. п. Србије одржан је 1951. у Београду, док су у осталим републикама касније почели да се организују. Први фестивал а. п. Југославије одржан је у Тузли 1956. Био је посвећен годишњици Ј. С. Поповића, због чега су извођена искључиво његова дела. На Хвару је 1957. установљен Фестивал а. п. Хрватске, на који су као гости позивана а. п. из осталих крајева Југославије. Године 1961. прерастао је у југословенски и био одржан под називом Пети фестивал драмских аматера Југославије. Репертоар Фестивала био је разнолик и амбициозан, приказивана су класична дела, комади савремених писаца и авангардна дела. Рад на представама достизао је све виши ниво. Разговоре о представама од 1962. водио је Хуго Клајн, што је учесницима давало нове стваралачке подстицаје. Хвар је био домаћин до 1972. када је, у време Маспока, одбио да то и даље буде. Тада се Фестивал преселио у Требиње, где се одржавао до 1991. Од 1992. одржава се у Врању. На њему су учествовала а. п. из тридесетак градова и села Србије, а чешће од других Народно а. п. из Кикинде, „Абрашевић" из Ваљева, А. п. из Призрена, „Дадов" из Београда и а. п. из Панчева, Куле, Гњилана, Старе Пазове, Врања, Смедеревске Паланке, Београда, Ђаковице, Приштине, Руског Крстура, Бачког Петровца, Краљева и низа других места у Србији. Из БиХ врло често су учествовали А. п. из Приједора и Градско а. п. из Требиња.

ЛИТЕРАТУРА: М. Јевтић, Сањалиште театра, Врање 1996.

Ж. Поповић