АЛМАЖАН, Славко

АЛМАЖАН, Славко (Almăjan, Slavco), књижевник (Орешац код Вршца, 10. III 1940). По завршетку Филозофског факултета у Новом Саду, радио као уредник у Радију и на Телевизији Нови Сад, био главни уредник часописа Lumina и издавачке куће „Libertatea", оснивач часописа Арт плус, председник Друштва књижевника Војводине и Друштва за румунски језик Војводине. Заједно са Ј. Флором, сматра се најзначајнијим песником на румунском језику из Војводине. Склон парадоксалној микронаративној формули с поентом (Liman trei, Пан. 1976; Labirintul rotativ, Пан. 1983), креће се у распону од лирског модела М. Сорескуа и ироничности постмодернизма (Post-restant în arhipelag, Пан. 1999; Faptele imaginarului, Пан. 2005), па до фолклора банатских Румуна. У стилу му се огледају новији књижевни токови. Поред одређеног романтичарског набоја, отелотвореног у модерним темама (криза комуникације, немоћ језика да преноси унутарња стања, осећај отуђења), луцидно дефинише несклад између ознаке и означеног, користећи стилска искуства Х. Л. Борхеса, Е. Сиорана и др. Пише и поезију за децу (Луди точак, Н. Сад 1989), приповедну прозу (роман Noaptea de hârtie, Пан. 1971; Ноћ од хартије, Н. Сад 1975), приповетке (Pianul cu păianjeni, Пан. 1991), есеје (Hacienda cu beladone. Tratat de imalogie, Пан.--Craiova 2003), радио-драме и филмска сценарија.

ДЕЛА: песме: Пантомима за недељно поподне, Н. Сад 1968; Bărbatul în stare lichidă, Пан. 1970; Руш, Н. Сад 1970; Casa deşertului, Пан. 1971; Vara cailor, Пан. 1974; Mutaţia punctului, Пан. 1986 (Померање тачке, Н. Сад 1986); Poeme, Craiova 1988; Efectul contrastelor, Пан. 1989; Călăretul din Babilon, Teмишвар 1996; Ieşirea din clepsidra, Бг 2000; Somnul oglinzii, Craiova 2003; Fotograful din Ronconcoma, Пан. 2009.

ЛИТЕРАТУРА: Р. Флора, Румунска књижевност у Војводини, Н. Сад 1976; M. Odangiu, Alternativa labirintului, Пан. 1990; Ş. N Popa, O istorie a literaturii române din Voivodina, Пан. 1997; C. Agache, Literatura română în ţările vecine (1945--2000), Iaşi 2005.

M. Дан