АЛКОХОЛИЗАМ

АЛКОХОЛИЗАМ, болест зависности од алкохола. Први ју је описао Бенџамин Раш 1785, а Томас Тотер је 1788, у својој докторској дисертацији, пијанство дефинисао као болест. Интерниста Магнус Хус први је (од 1849) користио термин „аlcoholismus chronicus". Прве групе „анонимних алкохоличара" основане су 1935. Аверзивне методе лечења уводе се 1948. када су Халд и Ларсен у терапију увели лек дисулфирам (антабус). Службену дефиницију а. издала је Светска здравствена организација 1951, што је и почетак алкохологије као науке. На простору Југославије пионирима алкохологије сматрају се Урош Јекић (промовисао савремене научне принципе у третману а. као болести), Владимир Худолин (први алкохолог Хрватске), Србољуб Стојиљковић (1955. отворио прво Саветовалиште за лечење алкохоличара), Гојко Капор, Јанез Ругељ (увели Алкохологију на ВМА у Београду) и Борислав Капамаџија (основао Алкохологију у Војводини). Први диспанзер за алкохоличаре отворен је у Београду 1957, као претеча Завода за болести зависности, који је почео са радом 1987. У Србији је отворен велик број стационара, дневних болница, диспанзера и клубова лечених алкохоличара, који делују по најсавременијим научним и методолошким принципима рада. Осим медикаментозног лечења користе се: индивидуална и групна психо и социотерапија, когнитивно бихејвиорална терапија, програм „12 корака", социјална подршка програму АА (анонимних алкохоличара), породична терапија, терапијска заједница, Београдски екосистемски приступ а. Лечење се обавља у условима парцијалне хоспитализације, а хоспиталном третману подвргавају се пацијенти са озбиљним коморбидним соматским и психичким стањима (у стационарима у Београду, Вршцу, Ковину, Новом Саду, Нишу, Крагујевцу и др.).

ЛИТЕРАТУРА: А. Деспотовић, М. Игњатовић, В. Фридман, Алкохолизам – етиологија, клиника, лечење, превенција, Ниш 1978; Т. Којић, Алкохолизам и наслеђивање, Бг 1982; ICD-X класификација менталних поремећаја и поремећаја понашања, Бг 1998; И. Димитријевић, Болести зависности, Бг 2000; Б. Ђукановић и др., Илузија стварности – алкохол и дроге, Пг 2001; И. Церић и др., Злоупотреба психоактивних супстанци и лијекова, Сар. 2007.

Ј.ован Букелић