АЛИ-ПАША МАРАШЛИ

АЛИ-ПАША МАРАШЛИ, београдски везир, румелијски валија (Мараш, Мала Азија, ? − Београд, 20/21. VIII 1821). Био је намесник Кајсарије у Анадолији на почетку XIX в. Крајем 1814. постављен је за румелијског валију. Када је избио Други српски устанак 1815, Порта му је поверила да са босанским везиром Хуршид-пашом умири устанике. Пошто су прилике у Европи биле измењене, био је приморан да дипломатским начином примири Србе. Са Милошем Обреновићем склопио је Белички споразум у манастиру Јошаница, којим су договорени престанак ратних дејстава и успостављање двојне српско-турске управе. Кнеза Милоша је признао за врховног кнеза Србије. Дужност везира Београдског пашалука вршио је 1815--1821. При крају своје управе заоштрио је политику према Србима, нарочито од лета 1820. када је кнез Милош одбио Портин ферман о уређењу унутрашње управе у Србији. Био је превртљив, због чега су га Турци називали дубарџи (превртљив, несталан).

ИЗВОР: В. Петровић, Н. Петровић, Грађа за историју Краљевине Србије, 1, Бг 1882.

Р. Ј. Поповић