АЛЕКСИНАЧКИ БАСЕН МРКОГ УГЉА

АЛЕКСИНАЧКИ БАСЕН МРКОГ УГЉА, налазиште угља које се простире од десне обале Јужне Мораве према Алексинцу. Миоценске је старости. Услед тектонских поремећаја подељен на јужно, централно и северно поље. Економски је најзначајнији главни угљени слој, дебљине 2–15 м. У средњем делу јавља се гасни угаљ дебљине до 3 м. Угаљ припада мрким угљевима са просечно 24% влаге, 17% пепела, 4% сумпора и топлотне вредности 20.000 kJ/кг. Битуминозни, тј. парафински шкриљци у повлати угљеног слоја просечно садрже 10–12% уља (тера), максимално до 30%. Геолошка истраживања угља у овом басену започета су 80-их, а производња 90-их година XIX в.; 1899. произведено је 5.172 т, 1908. 63.293 т, а 1928. 148.000 т угља, што је у то време представљало значајну производњу. Осамдесетих година XX в. годишња производња достигла је 300.000 т. Угаљ је подземно откопаван у јамама „Морава", „Дубрава", „Логориште" и др. Рудник је непрекидно радио до 1988. када је производња обустављена због велике несреће. За готово 100 година рада произведено је око 12 милиона т мрког угља. Преостале геолошке резерве угља износе 37,5 милиона т, од чега је експлоатабилно осам милиона т. По укупној топлотној вредности резерве мрког угља, заједно са битуминозним уљним шкриљцима, представљају значајан енергетски потенцијал Србије.

ЛИТЕРАТУРА: П. Николић, Д. Димитријевић, Угаљ Југославије, Бг 1990.

С. Ковачевић