АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ, Љиљана

АЛЕКСИЋ-ПЕЈКОВИЋ, Љиљана, историчар (Куманово, 8. VII 1926). Дипломирала 1950. на Правном факултету у Београду, а докторирала 1956. у Центру за високе међународне студије у Стразбуру у Француској са темом Став Француске према Србији за време друге владе кнежева Милоша и Михаила (1858--1858–1868) (Бг 1957). У Историјском институту САНУ постављена је 1950. за асистента, у њему стекла сва научна звања и остала до пензије као стручњак за међународне односе Србије и Црне Горе, првенствено са западним европским државама --– Француском, Енглеском и Италијом, али и са другим европским земљама и народима на Балкану у XIX и XX в. Радови из ове области засновани су на оригиналној и мало познатој архивској грађи из наших и страних архива и библиотека (Париз, Лондон, Беч, Рим, Праг). Великим делом су синтетичког карактера и објављени су, осим у домаћим издањима, и у страним часописима. Руководила је институтским пројектима из новије националне историје и међународних односа, те била уредник институтске едиције Србија у Првом светском рату (Бг 1984--1984–1989). Самостално или као коаутор-приређивач објавила више свезака у едицији САНУ о спољној политици Србије од 1903. до 1914.

ДЕЛА: Односи Србије са Француском и Енглеском 1903--1903–1914, Бг 1965; Политика Италије према Србији до 1870. године, Бг 1978; „Босна и Херцеговина у спољнополитичким плановима Србије", у: Босна и Херцеговина од средњег века до новијег времена, Бг --– Н. Сад 1995.

ЛИТЕРАТУРА: Енциклопедија српске историографије, Бг 1997.

М. Војводић