АГРОПАНОНИЈА, ВРШАЦ

АГРОПАНОНИЈА, ВРШАЦ, пољопривредно-индустријски комбинат. До 1979. на територији општине Вршац и Пландиште деловала су три комбината: ПКБ са својим РО и ОУР у Вршцу и Пландишту (настао 1970), ПИК Вршачки ритови -- Вршац (основан 1950) и ПИК Агробанат -- Пландиште (формиран 1975/76). А. је настaла 1980. спајањем свих РО и ОУР на подручју Вршца и Пландишта. Представљала је заокружену целину примарне производње, прераде и промета робe на подручју те две општине. Године 1981. А. је обухватала површину од 100.000 ха, с укупним приходом од 6.500.000,00 динара и 6.500 запослених, а у њеном саставу налазили су се: ППК Агробанат -- Пландиште, Агровршац -- Вршац, Агроуљма -- Уљма, Вршачки Ритови -- Вршац, Нови Елан -- Избиште, Вршачки виногради -- Вршац, Војводина -- Хајдучица, Житобанат -- Вршац, Србија -- Вршац, Транспорт -- Вршац, Вршачки Брег -- Вршац, Агрокомерц -- Вршац, Агрозавод -- Вршац, Милош Попов Клима -- Вршац, Војвођанка -- Вршац, Дехидратор -- Вршац, Игма -- Уљма, Граничар -- Вршац, Пивара „1. мај" -- Вршац. Делатност је обухватала производњу (пшеница, кукуруз, јечам, луцерка, соја, сунцокрет, шећерна репа, уљана репица, семенски и садни материјал, грожђе, воће, поврће, цвеће, товне свиње и јунад, товљена риба, приплодна стока, једнодневни пилићи, бројлери, млеко, јаја, процесна опрема -- дехидратори), прераду (пшенично брашно разних врста, пекарске прерађевине, кекс, вафл, десертно пециво, чоколада, бомбоне, вино, жестока пића, пиво, сокови, прерађевине од меса, прерађевине од воћа и поврћа, луцеркино брашно, сточна храна) и услуге (транспортне, сервисно-механичарске, трговачко-прометне, хотелско-угоститељске, научно-образовне, комерцијално-финансијске и ловачко-туристичке). Комбинат је образован као отворен систем, чија је привредна активност требало да се темељи на заједничким интересима удружених РО и ОУР. Излазак РО ПИК Агробанат -- Пландиште из А. 1988. означио је крај сложеног система А.

ИЗВОРИ: Градски музеј Вршац; Архиве општина Вршац и Пландиште. А. Медаковић

АГРОС, индустријско-пољопривредни комбинат, основан у Суботици 1975. У свом саставу имао је следеће организације: „29. новембар" -- Суботица, ЗЗ Чантавир, Сточни ветеринарски центар -- Суботица, Млекара -- Суботица, Моравица -- Стара Моравица, Ветеринарски завод Суботица, „Равница" -- Бајмок. Од 1977. делује као сложено предузеће удруженог рада, а од 1992. као деоничарско друштво, када су основани: д. д. „Агрос", холдинг предузеће пољопривредне и прехрамбене индустрије за извоз и увоз; штедно-кредитна организација „Агрос банка" д. д.; „Агрос трговина" д. д., за трговину житарицама на велико; „Биоаг", за производњу и промет здраве хране; „Агрос завод" д. д. -- Пољопривредна служба Суботица, за ратарство и спољнотрговински промет непрехрамбеним пољопривредним производима. Рад А. базирао се на производњи, преради и трговини пољопривредних, сточарских и прехрамбених производа али и других компонената које су пратиле ове гране. Ради побољшања ефикасности рада у доба холдинга основали су и сопствену банку преко које су водили извозно-увозне послове. Распадом савезне државе и увођењем санкција, А. губи тржишта и обуставља рад.

ИЗВОР: Историјски архив Суботице.

З. Вељановић

АГРОХЕМИЈА, област примењене хемије која проучава хемијске појаве у вези с исхраном и растом биљака. Позната и под називом агрикултурна хемија. А. обухвата све хемијске мере и њихове последице при гајењу биљака и домаћих животиња, те њиховој преради у прехрамбене производе. Под утицајем истраживања оснивача а., немачког хемичара Јустуса фон Либига (1803−1873), али и других, почела је да се развија у посебну научну област током друге половине XIX в. Развој а. тесно је повезан са развојем низа фундаменталних и примењених научних области у хемији и биологији. Почетком 40-их година XX в., захвaљујући примени агрохемијских мера, приноси у низијским крајевима су порасли 2−3 пута у односу на стање из претходног века. У главне агрохемијске мере спадају: 1) побољшање квалитета земљишта додавањем оптималне количине вештачких и природних ђубрива; 2) заштита биљака од штеточина (нпр. глодара, пужева, инсеката, гљивица, вируса) применом пестицида; 3) заштита пољопривредних производа од штеточина применом пестицида, адитива или конзерванса; 4) сузбијање непожељних биљних врста применом хербицида или регулатора раста; 5) додатак сточној храни разних адитива као што су конзерванси, витамини, антибиотици и хормони, ради постизања одређених ефеката. Све хемијске супстанције које се примењују при овим мерама имају заједнички назив агрохемикалије. Недовољно познавање или занемаривање токсиколошких особина агрохемикалија, у прошлости као и сада, изазвало је, локално или регионално, еколошке проблеме укључујући и угрожавање здравља пољопривредних радника или шире популације. Индустријска производња агрохемикалија на тлу данашње Србије почела је 1906. када је у Суботици отворена прва фабрика суперфосфата у југоисточној Европи, „Klotild", касније „Зорка", Суботица. Укупни инсталирани капацитет за производњу вештачких ђубрива у хемијској индустрији Србије је око 3,5 милиона т (око 1 милион т хранљивих састојака, док је светска производња око 148 милиона т). Производња пестицида у Србији почела је 1920 („Зорка", Суботица), да би се производња током XX в. проширила на знатан број фабрика у оквиру хемијске индустрије. Током друге половине XIXв. а. је постала наставни предмет у многим земљама Европе и саставни део универзитетског образовања. У Србији се предаје од оснивања пољопривредних факултета, у Земуну од 1921, у Новом Саду од 1954, а у Косовској Митровици од 1973.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Виторовић (ур.), Хемија и хемијска индустрија у Србији, Бг 1997.

П. Пфенд