АДВЕНТИСТИЧКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА

АДВЕНТИСТИЧКА ВЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА, протестантска верска заједница настала 1831. у Америци, која се од 1868. појављује у Европи. Њен оснивач је Вилијам Милер који је прорачунао и најавио Христов други долазак и „смак света" за 1843. Припадници А. в. з. не верују у загробни живот, али верују у васкрсење о другом Христовом доласку. Уместо свештеника имају проповеднике, старешине и ђаконе. Од својих чланова узимају „десетак", што им је помогло да створе солидну материјалну базу и по разним земљама оснују школе, факултете, болнице, фабрике и развију издавачку делатност, пропаганду и хуманитарну организацију АДРА. На српски простор стигли су из два правца: с југа, из Македоније, где су адвентизам од 1880. ширили представници Британског библијског друштва, и са севера, из Угарске. Због велике агилности у пропаганди и растурању своје штампе, публиковање адвентистичке литературе у Југославији забрањено је 1938. А. в. з. на српском простору припада Југоисточној европској унији адвентиста. Постоје две фракције адвентиста: првог дана, који славе недељу, и адвентисти седмог дана, који славе суботу, отуда названи суботари. Организовани су у већи број заједница које сваке године бирају старешине и делегате на обласном и државном нивоу. Седиште Главног одбора је у Београду где имају свој Теолошки факултет, Теолошки институт „Глас наде" и дописну библијску школу. Издају лист Гласник Хришћанске адвентистичке цркве, часопис Библијске поуке и Живот и здравље, као и часописе намењене деци и младима. А. в. з. са седиштем у Београду припада огранку првог дана и има у Србији две административне области: северну, која обухвата Војводину са седиштем у Новом Саду, и јужну, која обухвата остали део Србије са седиштем у Нишу. Осим њих, постоје две мање адвентистичке заједнице: Реформни покрет адвентиста седмог дана и Унија реформног покрета адвентиста седмог дана, обе са седиштем у Београду. Адвентисти пропагирају живот у заједници у којој нема националних, расних, класних и полних дискриминација. Верници велику пажњу посвећују породици, послу и здравом животу. Сматрају да сваки верник свој живот дугује Богу као Створитељу, а брига о сопственом здрављу је знак вере у Бога. У том смислу, у оквиру А. в. з. постоји посебно интересовање за еколошке покрете, болнице и продавнице здраве хране, а баве се и хуманитарним радом. Духовни културни центар у Београду организује многобројне трибине и предавања, а основали су и институцију која се бави аудио-визуелном продукцијом, производњом и емитовањем радио и ТВ програма. Према подацима Министарства вера, адвентиста је у СФРЈ било до 20.000, од чега у Србији преко 4.000. Према подацима пописа становништва 2002. протестантских верника у Србији било је укупно 80.837. Реформни покрет адвентиста имао је у СФРЈ до 200 верника, а данас их је, према подацима Министарства вера, испод 100. Унија реформног покрета имала је 1970. 700 чланова.

ЛИТЕРАТУРА: A. Мочник, Адвентизам, Бг 1925; P. Scheurlen, Die Sekten der Gegenwart, Stuttgart 1930; Истина о суботарима, Ниш 1964; Т. Бранковић, Протестантске заједнице у Југославији 1945--1991 – друштвени и политички аспекти деловања, Ниш−Бг 2006.

Радомир Милошевић; Лидија Б. Радуловић

 

*Текст је објављен у 1. књизи I тома Српске енциклопедије (2010)