АДАМОВИЋ, Ратко

АДАМОВИЋ, Ратко, књижевник (Книн, 10. X 1942). На Филолошком факултету у Београду студирао oпшту књижевност са теоријом књижевности. Био један од уредника књижевне трибине „Француска 7" Удружења књижевника Србије (УКС) у времену њене највеће активности. Своју прозу заснива на поетици оспоравања конвенционалних представа стварности; ослања се на културноисторијске и литерарне изворе и на нестандардне животне теме извучене из алтернативних и рубних подручја субјективне стварности. Ситуације из националне прошлости и културне историје европских народа, с повременим библијским и хришћанским мотивима, прожимају се са призорима савремене стварности и са доживљајима књижевних јунака у различитим просторним и временским равнима. Све то на модеран начин динамизује његове романе (Свети храст, Бг 1990, Пагански протокол, Бг 1995, Кантарион, Бг 1995) и приповетке (Сви умиру, Бг 1979, Караван Сарај, Бг 1993), по облику их приближава гротески, фантастици и прози апсурда, омогућавајући њихову многозначност, најчешће обележену изразитом алегоричношћу и симболиком. Превођен је на више језика. Нека дела су му драматизована и извођена на радију, телевизији и играна у позоришту.

ДЕЛА: Романи: Конопац, Бг 1977; Гола гарда, Бг 1982; Бесмртни Калеб, Бг 1997; Академија ноћи, Бг 2003; Ковачи стакла, Бг 2005; Приче: Жута подморница, Бг 1972; Есеји: У вртовима духа, Бг 2002.

ЛИТЕРАТУРА: М. Недић, „Простори смрти", ЛМС, 1980, 425, 1; М. Шутић, „Имагинативни волумен једнога романа-фантазме", Књижевност, 1991, 11/12; Т. Брајовић, „Пагански протокол", Нин, 1995, 2334; Р. Микић, „Бајка и преци", Политика, 30. I 1999. М. Недић

АДАМОВИЋ, Светозар, балетски играч (Београд, 27. I 1965). Завршио Средњу балетску школу „Лујо Давичо" у Београду. Од 1985. члан Балета Народног позоришта у Београду, у којем је убрзо постао први солиста, а 2004. добио звање првака. Остварио низ веома захтевних улога и сола у балетским представама класичног, неокласичног и савременог репертоара. Највише играо у кореографијама Л. Пилипенко (Дама с камелијама, Васкресење, Јелисавета, Самсон и Далила и др.), В. Логунова, Д. Парлића (изврсни Лакрдијаш у Лабудовом језеру), као и у поставкама М. Атанасиу, Л. Лавровског, Р. Кљавина, И. Станишић, К. Симића, Д. Сајферта и др. Гостовао са Београдским балетом у Италији, Мађарској, Македонији, БиХ и Хрватској, а самостално у Панами, Костарики и Италији. Добитник је Сребрне плакете на југословенском балетском такмичењу у Новом Саду (1988, 1991). Полуфиналиста Балетског такмичења у Хелсинкију 1991. Као првак био ангажован у Националном балету у Панама Ситију (1993−1994). Добитник је Новембарске награде (1984) и награде Народног позоришта (1998). М. Зајцев