Претражи резултате

БЕЛОСАВЦИ, село у Јасеници, крај пута Младеновац–Топола, око 12 км северно од општинског средишта Тополе. Основано је и изграђено 1809. на заталасаном терену 160–180 м н.в., северно од долине Суморине. Дисперзивног је типа и чине га три „краја". Становништво ј...

БЕЛОСЛАВА, српска краљица (Бугарска, прва половина XIII в. – Србија, око 1285). Сматра се да је кћи бугарског цара Јована II Асена и да се удала за краља Владислава између 1223. и 1230. Када је Владислав збачен с престола 1243, склонила се у Дубровник, где је ...

БЕЛОТИНАЦ, село југозападно од Ниша, које се налази на алувијалној тераси Јужне Мораве, на 188 м н.в., између старог пута и железничке пруге Ниш (8 км) – Лесковац. Припада општини Дољевац. Овалног је облика с мрежастим размештајем улица. Први писани помен села...

БЕЛОТИЋ, село у Мачви, у општини Богатић, северно од речице Јерез, десне притоке Саве. Кроз село пролази пут Шабац (15 км) – Богатић (6 км). Простире се на 82–84 м н.в. Улице су формиране дуж локалних путева, па су облик основе и размештај улица радијални. Ста...

БЕЛОТИЋ, село у Поцерини, у подгорини планине Цер, на развођу речица Тавтић и Вишњица. Припада општини Владимирци. Источно пролази пут Шабац (21 км) – Ваљево. Дисперзивног је типа, смештено на 120–200 м н.в., дуж развођа. Чине га четири „мале". Становништво је...

БЕЛОТИЋ, село у Рађевини, на развођу реке Пецке и Белоцркванске реке, притока Јадра. На северу допире до пута Лозница (40 км) – Ваљево. Најближе веће насеље, општинско средиште Осечина, удаљено је 5 км. Село је дисперзивног типа, на 190–300 м н.в. и чине га че...

БЕЛОТИЋ – БЕЛА ЦРКВА, културна група раног бронзаног доба, развијена у западној Србији. Названа према двама главним налазиштима Бандери–Церику у Белој Цркви код Крупња и Шумару у Белотићу код Осечине, која су истраживали Милутин и Драга Гарашанин. Оба локалите...

БЕЛОУСОВ, Владимир Николајевич, архитекта, универзитетски професор (Москва, 5. I 1928). На Московском архитектонском институту дипломирао 1950, a докторирао 1993. с темом „Архитектура и урбанизам Југославије" (Архитектура и градостроительство Югославии, Этапьі...

БЕЛОУШКА → ВОДАРИЦЕ

БЕЛОЦРКВАНСКА ЈЕЗЕРА, седам вештачких језера у југоисточном Банату. Језерски басени настали су ископавањима шљунка и песка, започетим 1858, у алувијалној равни Нере, у које је акумулирана изданска вода. Пет од седам пространих акумулација налази се у близини п...

БЕЛОЦРКВАНСКА КОТЛИНА, котлина на југоисточној периферији Баната, код Беле Цркве. Састављена је из два дела. Примарни се простире од Вршачких планина на северу до планине Локве у Румунији на југу. Дугачак је око 20 и широк око 24 км. Северну границу чине плани...

БЕЛОЦРКВАНСКЕ НОВИНЕ, месечно гласило Социјалистичког савеза, које је излазило у периоду 1976–1990. Штампане су у локалној штампарији „Сава Мунћан", у тиражу 3–4 хиљаде примерака. Богато илустроване, пратиле су друштвени, привредни и културни живот белоцркванс...

БЕЛОЦРКВАНСКО СТРЕЉАЧКО ДРУШТВО, основано 1777. у Белој Цркви у Банату као „Schützenverein Weisskirchen". Најстарија је организација ове врсте на подручју данашње Србије и некадашње Југославије. Стрелишта у граду и околини изграђена су још крајем XVIII в. и сл...

БЕЛОШ, бан, кнез палатин, велики жупан (?, 1110/1115 – ?, пре 1198). Средњи син рашког жупана Уроша Ι, брат потоњих великих жупана Уроша ΙΙ и Десе, затим Јелене, супруге угарског престолонаследника Беле, и Марије, супруге Конрада II, кнеза Знојма. Детињство и ...

БЕЛОШЕВАЦ, село на десној страни долине Колубаре. Налази се 5 км југоисточно од општинског средишта Ваљева. Дисперзивног је типа, на 175–220 м н.в. Основан је крајем XVII в. Најстарија домаћинства досељавана су од тада и током XIX в. из околине Призрена, Босне...

БЕЛОШЕВИЋ, Василије, правник, економски писац (Сисак, 25. I 1874 – Загреб, 26. V 1927). Докторирао права на Загребачком универзитету. Радио као градски сенатор, шеф полиције и секретар Земаљског савеза трговаца. Проучавао политичку економију и предавао на Трго...

БЕЛУШИЋ, село на западној подгорини Јухора, у долини Жупањевачке реке, на раскрсници локалних путева. Најближи градови су Јагодина на североистоку (35 км) и Крагујевац на северозападу (36 км). Припада општини Рековац. Насеље је збијеног типа, основе неправилно...

БЕЉАЈКА, село 8 км јужно од општинског средишта Деспотовац, у долини потока Прњавор (лева притока Ресаве), 2 км источно од пута Деспотовац–Ћуприја. Дисперзивног је типа, смештено на 220–340 м н.в. Чини га неколико група сродничких кућа. Православна црква је из...

БЕЉАК САНКОВИЋ, хумски великаш, жупан (Хум, око 1340 – Хум, пре краја 1391). Старији син казнаца Санка Милтеновића, после чије смрти је (између 1370. и 1372) постао старешина породице. Помиње се још за очева живота (1363), а вероватно се на њега односи податак...

БЕЉАНИЦА, планина у источној Србији, између река Ресаве на југу и Млаве на северу. Припада карпатском планинском систему. Протеже се правцем исток–запад на дужини од 24 км, док јој је просечна ширина око 12 км. Састоји се од кречњака и на њој доминирају крашки...