Претражи резултате

БAДРЉИЦА/БОДЕРЉИЦА, Арсеније, племић, земљопоседник, приседник Бачке жупаније (Сента, 1790 – Нови Врбас, 9. VIII 1848). Потомак српског родољуба Јована Бадрљице. На Братиславском лицеју учио филозофију и право (1805–1806). Као велепоседник у Сенти имао је на с...

БАДРЉИЦА, Јован, велепоседник (?, око 1675 – Сента, после 1756). Као поручник Потиске границе 1716–1718. учествовао у биткама против Турака код Петроварадина, Темишвара, Београда и Видина, а у току Рата за аустријско наслеђе (1740–1748) у Шлезији и Чешкој. Пле...

БАДРЉИЦА, Стеван Станко, добротвор, посланик (Сента, 1805 – Сента, 1. IX 1876). Трговачку школу изучио у Суботици. Бавио се пољопривредом и уживао углед и поштовање целе сенћанске општине. Био је општински благајник (1846–1847), а извесно време обављао и дужно...

БАЖДАРИНА (тур. bācdār: трошаринац, цариник, мерач), нешеријатска дажбина која се плаћала на трговима османског царства на робу која је продата. Већи тржни центри имали су посебне баждаринске прописе и тарифе у којима су усаглашавани прописи важећи у целој држ...

БАЗАР, лист за жену и породицу. Излази у Београду, у оквиру новинске куће „Политика", у виду илустрованог магазина. Спадао је међу најтиражније домаће илустроване листове (и до 300 хиљада примерака). Први број се појавио 15. XII 1964. Бави се темама за које је...

БАЗЕЛСКИ САБОР, сабор који је заседао у Базелу 1431–1447. и био посвећен реформи католичке цркве. Како су његови учесници истакли да је сабор врховни представник цркве, папа је био против његових одлука. Пошто су и базелски прелати и папа желели обнову јединст...

БАЗИЛЕВСКИ, Андреј Борисович, историчар књижевности, преводилац, издавач (Калуга, Русија, 24. VI 1957). Завршио студије славистике на Филолошком факултету Московског државног универзитета „Михаил Ломоносов" (1979). Доктор филолошких наука, сарадник Института з...

БАЗИЛИКА (грч. basilikh; stoav: краљевска дворана), у античкој Грчкој дворана у којој је службу вршио архонт. Касније је тај назив прешао на римску б. која је имала четвороугаони облик и била подељена са два реда стубова у три брода, од којих је средњи шири и ...

БАЗИЉЕВИЋ, Владимир, инжењер грађевинарства, универзитетски професор (Кијев, 10. VI 1904 – Београд, 5. XI 1989). Студије грађевинарства завршио 1933. на Техничком факултету у Београду, где је 1934. изабран за асистента волонтера. На Рударском факултету Велике ...

БАЗИЧНО ОБРАЗОВАЊЕ → ОБРАЗОВАЊЕ

БАЗЈАШ, српски манастир у Румунији на левој обали Дунава, где је римско утврђење Бозија чувало улаз у Ђердапску клисуру. Топоним се помиње почетком XIII в. у време када је по предању 1225. манастир основао св. Сава или пак монаси са Синаја, на шта упућује пода...

БАЗЈАШКА ПОВЕЉА → ВЕЛИКА БАЗЈАШКА ПОВЕЉА

БАЈА, град у јужној Мађарској (37.690 становника 2001), у близини српско-мађарског граничног прелаза Бачки Брег – Сантово. Седиште је Бач-кишкуске жупаније. Налази се на крајњем северу Бачке, на левој обали Дунава (99 м н.в.), на ивици сужене дунавске алувијал...

БАЈА ЏОРА → ШАЉИВЦИ

БАЈАГА И ИНСТРУКТОРИ, поп група формирана 1984. Оснивач групе и аутор песама је Момчило Бајагић Бајага који је каријеру започео у групи Рибља чорба. Снимили су девет албума на којима су се као гости и сарадници појављивали и музичари из других жанрова. Албумом...

БАЈАГИЋ, Марко Шундо, ускок (Стубица код Плужина, око 1813 – Црквице код Плужина, IV 1867). Још пре почетка Вукаловићевог устанка ускочио је у Морачу и одатле са осталим ускоцима упадао на турску територију. Постао је чувен по својим смелим упадима, као што је...

БАЈАЗЕТОВ, Живојин Живко, бележник, банкар, спортски радник (Чуруг, Бачка, 3. VI 1863 – Нови Сад, 19. VI 1927). Био је општински бележник у Госпођинцима, Жабљу и Горњем Ковиљу (где је провео око 20 година и неколико година био управитељ Прве ковиљске штедиониц...

БАЈАЗИТ I, турски султан (?, 1357 – ?, 1403), владао 1389–1402. У бици на Косову 28. VI 1389. заменио је свог оца Мурата I и довео битку до краја. После кратког задржавања на бојном пољу пошао у малоазијске области да осигура своју власт и угуши побуне туркмен...

БАЈАЗИТ II, турски султан (Димотика, 1447 – ?, 26. V 1512), владао 1481–1512. Син и наследник Мехмеда II. Његов долазак на власт био је обележен сукобом око престола са братом Џемом који је, претрпевши пораз, доспео у руке родоских витезова, затим и папе, и до...

БАЈАЛИЋ, Адам, генерал, подмаршал (Сегедин, 1734 – Карловац, 5. VI 1800). Војничку каријеру започео 1750. као кадет у пешадијској регименти надвојводе Фердинанда. Похађао Војну академију у Бечком Новом Месту. Био је синдик (правник) у Крижевачкој граничарској ...