Претражи резултате

БОЛИЦА ГРБИЧИЋ, Иван (Зане) Антун, генерал (Котор, 1666 – Котор, 19. XII 1706). Члан которског Великог већа од 1683, касније Већа умољених и Малог већа; судија. У Морејском рату са стрицем Иваном учествовао је у млетачком освајању Херцег Новог 1687. На захтев ...

БОЛИЦА КОКОЉИЋ, Вицко (Виченцо), судија, песник (Котор, око 1580 – Котор, око 1642). Студије права завршио у Падови. У Котору био члан Великог већа, градски судија, посланик у млетачком сенату, биран за управитеља граматикалне школе (1625). Припадао је првим п...

БОЛИЦА КОКОЉИЋ, Живо (Џиво), песник, судија (Котор, 1599 – Котор, 1685). Припадао је књижевној породици Кокољић Болица. Студије права завршио у Падови. Као угледни племић учествовао у власти комуне, у више избора био судија и которски изасланик у Венецији, а п...

БОЛМАН, село на западној периферији хрватског дела Барање, удаљено 4 км од Драве и 11 км од Белог Манастира. Изграђено је на дилувијалној тераси, на 90 м н.в. Године 1991. имало је 741 становника (79,1% Срба), а након рата 1991–1993. и егзодуса Срба популација...

БОЛНИЦЕ, здравствене установе које обезбеђују стационарно лечење болесника. У њима се обављају дијагностика, нега оболелих и повређених као и порођаји. У старом веку на просторима које данас насељавају Срби, б. почињу да се формирају када су ту живели Трибали ...

БОЛНИЧКЕ ЗГРАДЕ, грађевински објекти у здравственим установама за смештај и лечење оболелих лица. По намени, ти објекти могу бити општи и специјалистички, а имају пријемно и болничко одељење, медицинску јединицу и административно-економски део. Систем изградње...

БОЛОГОВСКА, Марија (Бологовская, Мария Яковлевна), балерина, педагог (Кијев, 1892 – Београд, 1943). Избегавши из Русије након Октобарске револуције, настанила се у Београду 1920. Била прва класична балетска играчица која је наступила на сцени Народног позоришт...

БОЛОЊСКА ДЕКЛАРАЦИЈА, документ о смерницама развоја високог образовања у Европи, који су 19. VI 1999. у Болоњи усвојили министри надлежни за високо образовање из 29 европских земаља. Тај документ је донесен ради успостављања европске зоне високог образовања. У...

БОЛТЕ, Јоханес (Bolte, Johannes), фолклориста (Берлин, 11. II 1858 – Берлин, 25. VI 1937). Најпознатије његово дело, остварено у сарадњи с чешким славистом Јиржијем Поливком, јесу обимне компаративне напомене уз бајке браће Грим, у којима су дате варијанте за ...

БОЛФАН, Маријан, фаготиста, универзитетски професор (Борчец код Загреба, 4. VIII 1928 – Београд, 18. VIII 1997). Дипломирао на Музичкој академији у Београду у класи Ивана Туршича (1975). На Омладинском фестивалу у Београду 1948. освојио прву награду, а исте го...

БОЛЧИЋ, Силвано, социолог, универзитетски професор (Винеж, Истра, 8. II 1942). Дипломирао (1964) и магистрирао (1966) социологију на Филозофском факултету у Београду. Докторирао у Љубљани (1974) на Факултету за социологију, политичке науке и новинарство с темо...

БОЉАНИЋ, село у Републици Српској, на сјеверним падинама планине Озрен. Налази се око 11 км југозападно од општинског средишта Петрово (Грачаница), изнад долине ријеке Спрече, којом воде пут и жељезничка пруга Добој–Тузла. Насеље је дисперзивног типа, смјештен...

БОЉАРЕ, село на десној обали Власине, 3 км североисточно од општинског седишта Власотинца. Изграђено је у долинама потока који се сливају ка Власини, на 280–300 м н.в. Дисперзивног је типа, а куће су окупљене дуж сеоских путева. Село се помиње 1516. када је би...

БОЉАРИ, средњовековни назив за властелу. Реч је старобугарског порекла, а народна етимологија њен корен доводи у везу са речи „бољи". Преко старословенског језика реч је из Бугарске доспела у Србију, одакле се проширила у Румунију и Русију, где се усталила као...

БОЉАРИЋ, Гаврило, свештеник, вероучитељ, професор појања (Острогон, Мађарска, 1842 – Мохач, Мађарска, 13. І 1906). Завршио седам разреда гимназије и Богословију у Сремским Карловцима, као и годину права у Београду. Рукоположен за свештеника 1869. Био је члан б...

БОЉЕВАЦ, центар Црне Реке (краја у југоисточној Србији јужно од Бора) и општине површине 828 км2 са 20 насеља. Смештен је у долини Арнаута, десне притоке Црног Тимока, на путу и железничкој прузи Параћин–Зајечар (37 км). Насеље збијеног типа, с радијалном осно...

БОЉЕВИЋ ВУЛЕКОВИЋ, Војислав, историчар (Бољевићи, Бар, 27. III 1923 – Котор, 3. VI 1998). Дипломирао је на групи за историју Филозофског факултета у Загребу 1952. Радни век провео је на месту професора которске гимназије. Био је дугогодишњи члан руководства Др...

БОЉЕВИЋИ (Бојевићи), племе у Црној Гори које припада области Старе Црне Горе, тј. Црмничке нахије. Племенска територија захвата крајњи југоисточни део Црмнице, између Сеоца, Шестана, Лимљана, Сотонића и Скадарског језера. Има два дела, старо седиште на западу ...

БОЉЕВЦИ, село на југоисточној периферији Срема, у субурбаној зони Београда, у општини Земун. Изграђено је на дилувијалној тераси уз корито реке Саве, на 77 м н.в. Кроз село пролази локални пут који Београд (23 км) повезује са неколико села. Село се помиње од 1...

БОЉЕТИН, село у Ђердапској клисури, у општини Мајданпек, у долини Бољетинске реке, јужно од пута Голубац (45 км) – Кладово. Збијеног је типа, смештено на 100–140 м н.в. Чини га дуга улица формирана у уској долини. Помиње се од 1739, када је имало девет домова....