Претражи резултате

БОДЉИКАВИ СПИСИ ОШИШАНОГ ЈЕЖА, хумористичко-сатирични часопис. Назив је добио по хумористичном листу који је од јануара 1935. до рата 1941. привлачио пажњу читалачке публике својим сатиричним жаокама. Списи су излазили у Београду од 1. VI 1937. до краја октобр...

БОДЉИКАВО ПРАСЕ, хумористички лист који је излазио у Београду за време немачке окупације у II светском рату. Први број се појавио 6. XII 1941, а последњи пред ослобођење, 2. IX 1944. Власник, издавач и главни уредник био је Светомир Стојадиновић, а сарадник Ми...

БОДНАРОВ, Стеван, вајар, сликар (Госпођинци, Бачка, 12. VIII 1905 – Београд, 20. V 1993). Похађао Школу за сликање и техничко цртање Владимира Курочкина, а једно време провео у атељеу вајара-декоратера Јулија Анике. Уметничку школу у Београду уписао 1925. Слик...

БОДЊИК–ДРУЖЕТИЋ, градинско насеље на Бодњику код Коцељеве, у Западној Србији. Припада групи налазишта раног и касног енеолита, повезаних са експлоатацијом лежишта бакарних руда. У површинском слоју заступљена је керамика костолачке културе касног енеолита, док...

БОДОРКА (Rutilus rutilus), слатководна риба из породице Cyprinidae, која се повремено може наћи и у бракичној води. Њена просечна дужина износи 25 цм, а максимална 50 цм. Достиже максималну тежину од 1,8 кг и старост од 14 година. Настањује дубине до 15 м. Рас...

БОДРОГВАРИ, Ференц, филозофски писац, универзитетски наставник (Бездан, 22. VI 1935 – Суботица, 31. V 1980). Дипломирао 1961. на Филозофском факултету у Београду. Магистрирао 1973. на Универзитету „Етвеш Лоранд" у Будимпешти. Докторирао тезом „Негативни преокр...

БОДРОЖИЋ, Жељко, новинар (Кикинда, 16. III 1970). Оснивач је и главни и одговорни уредник недељника Кикиндске из Кикинде од 1998, а од 2008. и власник ових локалних новина. Као новинар оштро је писао о негативним појавама у друштву током режима Слободана Милош...

БОЂАНИ, село у југозападном делу Бачке, у општини Бач. Саграђено је на западној периферији дунавске алувијалне терасе, према инундационој равни широкој око 5 км. До села води слепи пут дуг 13 км, који га повезује с општинским центром. Село је настало уз ивицу ...

БОЂАНСКИ, Осип Максимович (Бодянский, Осип Максимович), слависта, историчар, универзитетски професор (Варва, Полтавска губернија, Украјина, 12. XI или 15. XI 1808 – Москва, 18. IX 1877). По завршетку Полтавског духовног семинара 1831. уписао се на филолошке ст...

БОЕМИЈА (фр. bohème: пробисвијет, циганин, луталица), облик слободног, неконвенционалног, неуредног, кафанског живота људи из књижевности, умјетности, позоришта, новинарства и политике. У српској традицији развија се од средине XIX в. у већим градским срединам...

БОЖА, ђакон, преписивач књига (? – Сланкамен, после 1514). Преписао је у Сланкамену Апостол 1514. и у њему оставио свој запис. Писмо рукописа је уједначено и лепо, а украси скромни. Апостол се налази у збирци Народне библиотеке у Београду (32). Његов запис је ...

БОЖАНИЋ, Никола, генерал-пуковник ЈНА (Кореница, Лика, 7. V 1912 – Нова Варош, 11. V 1980). Пре II светског рата био је учитељ. Од 1941. учествовао у II светском рату и исте године постао члан КПЈ. Током рата био је командант батаљона, обавештајни официр 2. пр...

БОЖАНОВИЋ, Милош, генерал, министар (Рајево Село, Славонија, 22. III 1863 – Београд, 14. I 1922). Завршио 15. класу Ниже и 2. класу Више школе Војне академије. Официрску каријеру започео на дужности командира вода у инжењерији. У српско-бугарском рату (1885) п...

БОЖДАРЕВАЦ, село на северозападним обронцима Космаја, у долини Барајевске реке, 4 км југозападно од општинског седишта Барајева. Смештено је на 150 м н.в., с обе стране железничке пруге Ваљево–Београд и локалног пута који се протеже западним обронцима планине....

БОЖЕВАЦ, село на југоисточној периферији Стига, на благо дисецираном изворишту Обршког потока, десне притоке Млаве. Налази се у општини Мало Црниће, јужно од пута Пожаревац (21 км) – Мајданпек, на 160–200 м н.в. Збијеног је типа, овалног облика, с мрежастим ра...

БОЖЕСКИ, Милан, адвокат, политичар (Остојићево, Банат, 1858 – Ковин, 1928). По завршеној гимназији у Новом Саду, 1877. уписао се на Правни факултет у Будимпешти као стипендиста Текелијанума. По дипломирању, као доктор права, почео да се бави адвокатуром у Ново...

БОЖИДАР, великаш, царски судија (?, почетак ХIV в. – ?, после 1354). Није познато порекло нити пут којим се уздигао међу дворане првог српског цара. Предводио је 1354. посланство које је цар Душан упутио папи Иноћентију VI у Авињон. У документима о томе послан...

БОЖИДАР, дијак (? – ?), Косово, крај XIV в. Савременик кнеза Лазара и битке на Косову. Своје име забележио је у једном од најстаријих записа о српско-турском сукобу на Косову. Писао је у „дан благочастивога кнеза Лазара, кадно дође цар Јамурат на Ситницу и биш...

БОЖИДАР, дијак херцегов (? – ?), Пива, 1453. Служио као дијак код херцега Стјепана у вријеме његовог рата с Дубровником и домаћим побуњеницима, које је предводио његов син Владислав. Оставио иза себе два акта написана 19. VII 1453. („у Пиви на планини Пишчу"),...

БОЖИДАР ГРК, логотет (? – ?), Зета, 1486. Војвода Иван Црнојевић, господар Зете, организовао је државну управу и дворску канцеларију по угледу на Немањиће и Лазаревиће с војводама, двородржицама, кефалијама, пронијарима, логотетима и дијацима. Б. Г. се неко вр...