ВУШКОВИЋ, Лепосава

ВУШКОВИЋ, Лепосава, физичар, универзитетски професор (Лешница код Лознице, 23. IV 1941). Дипломирала 1963, магистрирала 1968. и докторирала 1972. на Природно-математичком факултету у Београду, одбранивши тезу о угаоној расподели спорих електрона расејаних на атомима. Радила у Институту за физику у Београду (1964--1985), где је руководила Лабораторијом за атомску физику (1975--1978) и била директор Одсека за атомску, ласерску и физику високих енергија (1981--1985). Као виши научни сарадник (1978--1980) ради у Лабораторији за млазни погон при НАСА у Пасадени у Пасадени (Калифорнија). На Факултету драмских уметности у Београду као доцент (од 1973) и ванредни професор (1980--1985) држала је курс Физички основи филма и написала истоимени уџбеник (Бг 1985). Од 1985. живи и ради у САД, на Одсеку за физику Њујоршког универзитета (NYU) у Њујорку (1985--1993) као ванредни професор, а на Old Dominion University (ODU) у Норфолку, у Вирџинији, као професор (1993--2009) и еминентни професор (2009--2012). Предавала је десет додипломских курсева: Светлост и боја у природи и уметности, Увод у физику, Електродинамику и др., те два последипломска курса: Атомскa физикa и Ласерскa физикa. Истраживала је атоме као сложене квантне објекте, њихова унутрашња стања и спољашње степене слободе. Развила је сопствене методе мерења карактеристичних величина при судару електрона, фотона или јона са атомима или молекулима. Реализовала је више експеримената за еластично и нееластично расејање и јонизацију. Развила је и метод мерења апсолутних пресека за расејање електрона на атомима. Од посебног значаја су истраживања расејања електрона на атомима припремљеним помоћу ласера у побуђена стања, при чему је развила метод добијања моноенергетског атомског снопа. Студирала је расподелу трансверзалних импулса у атомском интерферометру у циљу разумевања везе таласних и честичних својстава атома. Истраживала је пренос протона у сударима јона и молекула, као и процесе који се дешавају у плазмама у земљиној атмосфери и космосу. Изучавала је и методе добијања кисеоника на планети Марс, помоћу дисоцијације угљендиоксида у електричном пражњењу. У области аеродинамике измерила је простирање и дисперзију ударних таласа велике амплитуде кроз неравнотежну, слабојонизовану плазму. Била је председник Одељења за гасну електронику, уз друге функције у Америчком физичком друштву. Од 2006. директор је докторских студија на ODU. Заслужни члан Америчког физичког друштва. Уз многобројна друга признања за свој рад, 2008. примила је признање најбољег ментора.

ДЕЛА: коаутор, „Аbsolute Cross Sections for Low Еnergy Еlectron Еxcited‑Sodium Scattering", Phys. Rev. Lett., 1992, 68, 915; и С. Поповић, „Аtomic Interactions in Weakly Ionized Gas: Ionizing Shock Waves," Аdvances in Аtomic, Мolecular, and Optical Physics, 2005, 51.

М. Поповић Божић