Прескочи до главног садржаја

ВУШКОВИЋ, Иво

ВУШКОВИЋ, Иво, машински инжењер, универзитетски професор (Загреб, 13. VII 1912 -- Загреб, 12. VII 2005). Студије на Техничком факултету у Београду, на Одсеку за машинско-електротехничке инжењере, завршио 1936. Исте године добио немачку стипендију и отишао на Институт за хидраулику Техничке високе школе у Минхену, где је 1939. докторирао. До 1938. радио је као научни сарадник у хидрауличкој лабораторији фабрике Ј. М. Фојта из Хајденхајма. У периоду 1940--1945. радио је у истраживачкој лабораторији фабрике „Ешер Вајс" у Цириху. На месту аташеа за индустрију у Берну био је од 1945. до 1947. За редовног професора на Машинском факултету у Љубљани постављен је 1947. Од 1950. био је директор Лабораторије за млазне моторе у Раковици, а 1956. прелази на Маш. ф. у Београду, где је изабран у звање ванредног професора за предмет Механика флуида на Катедри за хидрауличне машине. За сталног експертског консултанта за хидрауличне машине фирме „Vöst" из Линца изабран је 1960. Био је руководилац Завода за хидрауличне машине Маш. ф. у Београду, шеф Катедре за хидрауличне машине, где је увео последипломску наставу. Упоредо са радом на Маш. ф. наставио је активну сарадњу са електропривредом радећи на пројектовању, гаранцијским и комплексним мерењима и решавању проблема који су се јављали у току експлоатације хидроелектрана. Најзначајнији научни и стручни доприноси В. су следећи: разјаснио је спорно питање утицаја ваздуха у води на појаву кавитације код хидрауличних машина; објаснио је узроке појаве пулзација у сифону Франсисових и Капланових турбина; решио је питање технолошког поступка насипања песка на терену Новог Београда помоћу рефулерних багера за које је са сарадницима развио специјалне рефулерне пумпе; утврдио је кавитацијске услове код пројектовања реверзибилних агрегата. Са сарадницима је развио више типова малих турбина и пројектовао тип цевне турбине за мале хидроелектране до 10 МW. Члан је Научног друштва Србије (од 1985), добитник Ордена заслуга за народ са сребрним венцем (1963) и Октобарске награде града Београда (1964).

ИЗВОР: Архива Маш. ф. у Београду.

Зо. Голубовић