ВУЛОВИЋ, Љубомир

ВУЛОВИЋ, Љубомир, мајор (Вукосавци код Крагујевца, 6. I 1876 -- Микра, Солун, 14. VI 1917). Завршио Артиљеријску подофицирску школу. Пошто је положио официрски испит, унапређен је 1898. у чин артиљеријског потпоручника. Учествовао је у Мајском преврату 1903, а потом се посветио организовању комитске акције. Службујући годинама у гарнизонима Врање, Куршумлија и Прокупље, организовао је убацивање комитских група у Македонију. У балканским ратовима (1912--1913) учествовао је као командант граничног одреда, истичући се личном храброшћу. Иако инвалид и тежак срчани болесник, остао је у активној служби по завршетку ратова. У лето 1914. био је командант целокупног граничног одсека према Аустроугарској, од Вишеграда до Београда. Активно је учествовао у организовању Сарајевског атентата (1914). Током I светског рата (1914--1916) био је шеф Обавештајног одсека Штаба Треће армије. Ухапшен је у децембру 1916. у Бизерти, под оптужбом да је учествовао у припреми атентата на престолонаследника Александра Карађорђевића. На Солунском процесу 1917. осуђен је на смрт и стрељан заједно са пуковником Драгутином Димитријевићем Аписом и Радом Малобабићем. Рехабилитован је одлуком Врховног суда НР Србије 1953.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ж. Живановић, Пуковник Апис. Солунски процес хиљаду деветсто седамнаесте године. Прилог проучавању политичке историје Србије од 1903. до 1918, Бг 1955; Д. Мекензи, Апис, Г. Милановац 1996; Солунски процес, Бг 1998.

А. Животић