ВУЛКАНСКЕ СТЕНЕ

ВУЛКАНСКЕ СТЕНЕ, површинске магматске стене које настају очвршћавањем лаве (растоп, обично силикатног састава) на самој површини Земље, на месту које се сматра вулканом, или при самој површини, у тзв. субвулканском нивоу. В. с. већином имају порфирску структуру и садрже извесну количину вулканског стакла. Са повећањем нивоа консолидације граде прелаз према плутонским, тј. дубинским магматским стенама. Деле се према хемијском и минералном саставу. У Србији преовлађују мезозојске и кенозојске В. с., док су палеозојске и пре-палеозојске (настале пре око 300 и више мил. год.) или веома ретке (нпр. риолити у околини Бољетина, остаци базалта код Параћинске главице и др.) или су претворене у метаморфне стене. Најстарији мезозојски вулканити су тријаске старости (пре око 200 мил. год.), а налазе се у западној Србији (планина Бобија код Љубовије, Чадиње код Пријепоља) и у околини Косовске Митровице (Дудин крш). Ове стене одговарају базалтима и андезитима, а настале су радом подводних и копнених вулкана у време стварања једног дела мезозојског океана -- Тетиса. Тријаски вулканити су распрострањенији у Црној Гори (потез Љубишња--Сињајевина--Бјеласица--Виситор и Стари Бар -- Бечићи -- Будва). Јурски вулканити су образовани у време ширења океана Тетиса, пре око 150--100 мил. год. Налазе се у подручју Дивчибара (усек пута Ваљево--Косјерић), на више места између Крагујевца и Рековца, у Ибарској долини (код Лепосавића и Косовске Митровице), у златиборско-златарском подручју и на потезу од Разбојне до Куршумлијске бање. Ове стене претежно одговарају базалтима који су настали вулканизмом какав се данас одвија у средњим деловима Атлантског океана. Ови базалти се често појављују у виду јастучастих облика, који настају изливањем ужарених лавичних маса на морско дно (нпр. јастучасте лаве код Лепосавића и поред Лима, код ушћа Бистрице). Горњокредне в. с. (пре 90--65 мил. год.) граде један регионални појас који се пружа од Мајданпека на северу, до Књажевца на југу, а наставља се у Румунију и северозападну Бугарску. Представљене су андезитима, андезитбазалтима и дацитима. Са овим стенама су просторно и генетски везана и нека од највећих лежишта бакра и злата у Европи (нпр. Бор, Мајданпек, Велики Кривељ). Горњокредни вулканизам је произведен процесима субдукције, сличним онима који данас владају дуж западне обале Јужне Америке или југоисточне обале Азије. Кенозојске в. с. су смештене дуж зоне која пролази средњим деловима данашње Србије. Северни делови овог појаса прекривени су младим седиментима Панонског басена, док се појас на југу наставља у Македонију и Грчку. Кенозојске в. с. су образоване током периода од пре 35 мил. год. до пре око 5--6 мил. год. Према саставу доминирају андезити и дацити (Славковица и Видачевица у рудничкој области, Шумник и друга места у Ибарској долини, планина Радан, део Рогозне, околина Сурдулице и друга места), кварцлатити и латити (Фрушка гора, Авала, Космај, највећи део рудничко-борачко--котленичке области, Голија, део Рогозне и др.) и базалти (Мутањ на Руднику, Дружетићи код Чачка, Кркина чука на Копаонику, Мутол врх код Новог Пазара, Коритник и Тријебине код Сјенице, Славујевац код Прешева и др.). Неки геоморфолошки значајни облици у рељефу формирани су од стена -- продуката кенозојског вулканизма (нпр. Ђавоља варош, Острвица, Прлови код Новог Пазара и др.).

ЛИТЕРАТУРА: В. Карамат и др., „Горњокредни и терцијарни магматити централне и источне Србије и њихова металогенија", Геолошки анали Балканског полуострва, 1994, 58/1; Е. Мемовић, В. Кнежевић, В. Цветковић, Основи петрографије, Пр 2004; В. Цветковић и др., „Origin and geodynamic significance of Tertiary post-collisional basaltic magmatism in Serbia (central Balkan Peninsula)", Lithos, Еlsevier, 2004, 73/3--4.

В. Цветковић