ВУЛЕТИЋ, Марко

ВУЛЕТИЋ, Марко, аустријски конзул (Дубровник, ? -- ?). Рођени Дубровчанин и Србин католик, припада првој групи аустријских дипломата који су постављени у БиХ средином XIX в. Делатност вицеконзула у Мостару, са надлежношћу за Херцеговину, почео је 1. IV 1851. Недостатак података о животу и раду вицеконзула В., убеђеног Словена, компензирају његови извештаји који се претежно односе на политичке догађаје, махом везане за устанички покрет у Херцеговини 50-их година. В. је јавно заступао идеје панслависта. У томе, као и у директној подршци устанка, охрабривала га је у почетку, из властитих политичких интереса, аустријска влада. У време Црногорско-турског рата 1853, вицеконзул В. је веома зналачки извештавао Министарство спољних послова у Бечу. Јављао је како у Црној Гори нису допуштали Илији Гарашанину из Србије да се ангажује у Херцеговини, нити да се Србији препусти икаква зона утицаја на босанском подручју. Уочавао је постојање минимума обавеза у интересовању руског и аустријског фактора у спречавању преношења херцеговачког устанка на остала подручја Турског царства. Мере турских власти да што више локализују устанак и спрече његово помагање споља В. је сматрао веома ограниченим циљевима, држећи да су и цивилне и војне турске власти сасвим изгубиле контролу над устаничко-црногорским одредима, што је изазвало безнађе локалних муслимана. Док је у Црногорско-турском рату бечка влада В. храбрила и обавезивала да дискретно подржава херцеговачке устанике, са избијањем Кримског рата 1853. против њега је почела кампања с циљем да се на његово место доведе неко други. У години завршетка Кримског рата (1856) на месту вицеконзула га је наследио Јосиф Дубравчић, а он је премештен за аустријског конзула у Битољ. И ту је испољавао панславистичке идеје, те га је његова влада оштро укорила. Грчка влада га је овластила да заступа интересе Грка у битољском крају, али он ту није дуго остао. У устаничкој и ратној црногорско-турској 1858. забележена је његова иницијативу за отварање конзуларне агенције у Требињу.

ЛИТЕРАТУРА: Ф. Шишић, Босна и Херцеговина у време везировања Омер-паше Латаса (1850--1852), Бг 1938; В. Поповић, Аграрно питање у Босни (1839--1861), Бг 1949; Г. Шљиво, Омер-паша Латас, Сар. 1977; Босна и Херцеговина 1849--1853, Бл 1990; Д. Берић, Устанци у Херцеговини 1852--1862, Бг -- Н. Сад 1994; Г. Шљиво, Босна и Херцеговина 1854--1860, Landshut 1998.

Ђ. Микић