ВУЛЕТИЋ, Марко
ВУЛЕТИЋ, Марко, трговац (Медак код Госпића, Хрватска, 1861 -- ?, после 1931). Од 1874. био је ученик и помоћник у трговачкој радњи Рудолфа Петровића у Госпићу. По доласку у Београд 1879. ступио је у колонијалну радњу браће К. Дајмака, а већ 1880. у мануфактурно-галантеријску радњу Петра Радосављевића. Напредујући у каријери, 1899. је преузео радњу од Радосављевића. Био је члан Управног одбора (1884--1889), потпредседник (1890--1893) и председник (1894--1900) Београдске трговачке омладине (БТО). Оставку је морао да поднесе због тога што се противио женидби Александра Обреновића с Драгом Машин и, као предводник групе трговаца истомишљеника, саопштио краљу њихово неслагање с његовом намером. Место председника БТО поново је заузимао 1911--1921. Био је директор и први уредник (1891--1893, 1894--1895), затим заменик директора (1919--1920) Трговинског гласника, покренутог на његову иницијативу. Залагао се за стручно образовање трговачког подмлатка и налазио се на челу трговачке школе коју је основала БТО. Имао је значајну улогу у доношењу Закона (1904) којим је ограничено радно време у трговачким радњама на 12 сати, а недеље и празници проглашени за нерадне дане. Изабран је за члана Управног одбора Трговачког фонда (1903) и, по отварању Хипотекарне банке (1907), као члан улагач, ушао је у први одбор проценитеља непокретних имања. Био је члан Управног одбора Српског трговачког удружења и, на његов захтев, у време Царинског рата 1906. боравио је у Лондону ради испитивања британског тржишта. Активно је учествовао у раду и других привредних, националних и хуманитарних друштава: Управног одбора Српског друштва Црвеног крста и Друштва Црвеног крста Краљевине СХС, Надзорног одбора Извозне банке, Инвалидског фонда „Св. Ђорђе", Јадранске страже и Привредниковог патроната. Био је и члан Српског певачког друштва, Привредног савета и судија при Трговачком суду. За друштвени и национални рад одликован је Таковским крстом IV степена, Карађорђевом звездом IV степена и Орденом Св. Саве III степена.
ИЗВОР: Државни календар Краљевине Србије, 1895--1897.
ЛИТЕРАТУРА: Споменица педесетогодишњице Београдске трговачке омладине 1880--1930, Бг 1931; Д. Ђорђевић, Царински рат Аустро-Угарске и Србије 1906--1911, Бг 1962; А. Раденић, Прогони политичких противника у режиму Александра Обреновића, Бг 1973; Ј. С. Радојчић, Срби: Српска Крајина, Славонија, Далмација, Хрватска: биографски лексикон, Бг 1994; Н. Л. Гаћеша, Српско привредно друштво „Привредник" (1914--1997), Н. Сад 2004.
С. Божић