ВУКША

ВУКША, кефалија (?, прва половина ХIV в. -- Зета, друга половина ХIV в). Средином ΧΙV в. вршио је дужност кефалије Зете и то је једини траг који је о њему сачуван у изворима. Као општи кефалија био је намесник цара Душана у Зети, а пре њега цареве интересе у овој области заступао је кнез Вратко. Малобројне вести о В. углавном се тичу заплета у односима с Дубровником. По царевом налогу одузео је маја 1347. дубровачким трговцима у Св. Срђу на Бојани тканине у вредности од преко 1.500 перпера спроводећи цареву одлуку о повећању царина на увоз тканина. Дубровчанима се ускоро поново замерио умешавши се, свакако због свог положаја, у отимање ствари са олупине једног дубровачког брода на зетској обали од стране цареве супруге Јелене, која је тада управљала градовима у Зети. Сви неспоразуми између цара и Дубровника изглађени су септембра 1349, када је цар издао повељу којом се обавезао надокнадити све губитке које су Дубровчани претрпели до тада у српској земљи, при чему је случај дубровачког брода страдалог на обалама Зете посебно истакнут. Свакако због успешно окончаних преговора с царем дубровачко Веће умољених донело је 3. октобра одлуку да се дојучерашњи противник, Voxe çefalie de Zenta, дарује са 40 перпера. У време када је В. био кефалија Зете започета је изградња велике тробродне базилике у бенедиктинској опатији Ратац. У средишњу правоугаону апсиду узидан је камен с натписом: Овај камен постави кефалија Вукша, вероватно у функцији заветне плоче, а можда и као подсетник да је В. имао удела у овом побожном подухвату. Властеличић истог имена ишао је 1356. у Св. Срђ по налогу цара Уроша, али мало је вероватно да је посреди иста личност.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Динић Кнежевић, Тканине у привреди средњовековног Дубровника, Бг 1982.

Ђ. Бубало