ВУКОВИЋ, Миодраг

ВУКОВИЋ, Миодраг, књижевник, новинар (Цетиње, 21. IX 1947 -- Подгорица, 20. VI 2013). Студирао књижевност на Филолошком факултету у Београду, а од 1973. радио као новинар и уредник титоградске/подгоричке Побједе. Његово приповедање карактерише експерименталност и стално поигравање наративним конвенцијама, у духу високог модернизма. Књижевност за В. пре свега подрива и излаже подсмеху суштински бесмислен поредак света, бесмисленији утолико више када жели да нам се представи као једино могућ, стварни поредак. Од тога онда долази и свако зло и идеологизована манипулација готово свим облицима људске делатности, сплетених у безизлазу стварности, баш онако како су речи сплетене у лавиринту приче В. Та и таква прича комички реинтерпретира наводни или стварни миметизам регионалних простора и ликова несвакидашњих имена. Критика је приметила да „Вуковићеве приче по правилу функционишу у жанровском кључу -- најчешће комбиновањем мелодраматског и крими потенцијала, са повременим упадима вестерн атмосфере и разноврсних техника медијске презентације" (Ж. Никчевић). Прозни текстови В. често релативизују сам појам приче и опиру се сваком покушају накнадне реорганизације; ни уз најбољу вољу они не могу бити преведени у кохерентне смисаоне целине. Као дугогодишњи новинар Побједе В. је писао занимљиве колумне и друштвене коментаре засноване на опажањима урбане свакодневице, те духовитим опаскама и поентама. Добитник је награде „Марко Миљанов" (1993) и Награде за животно дело Савеза новинара Србије и Црне Горе (2012).

ДЕЛА: приповетке: Круг, соба, Бг 1978, Позна љубав Ане Франк, Тг 1991; 24, Пг 1992; Млака вода, Пг 1998; Након шутње, Бг 2006; песме: Цртач стрипова, Тг 1983; публицистички текстови: У пролазу, I Пг 2001, II Пг 2006.

ЛИТЕРАТУРА: Љ. Јеремић, Нова српска приповетка, 1972; М. Пантић, Искушења сажетости, 1984; Ж. Никчевић, „Љубитељ датива и инструментала" (поговор), у: Позна љубав Ане Франк, Тг 1991; Ж. Никчевић, Отпис, Ријека Црнојевића 1994; М. Пантић, Александријски синдром 4, Бг 2003.

М. Пантић